Касато злогласног Нерона
Млечни или воћни, на штапићу или у корнету, ледена посластица – сладолед – омиљена је у овим врелим данима. На врућину се заборави у близини реке, мора или језера, а довољно је и да се, уз сладолед, легне у хладовину под густо грање неког дрвета. У том уживању нестаје све оно што нас мучи, бар за трен. Док се сладолед не истопи...
Данас се ова посластица већином купује готова, упакована у примамљиву шарену хартију. Једина разлика је у имену произвођача, а на нашем тржишту најтраженији су "Делтини" и "Фрикомови". Одлазак у посластичарницу полако почиње да добија укус неких давних, прохујалих времена. Ипак, када стигну у посету гости који нису из Београда, већина их води на сладолед у Сремску или код "Пеливана".
Велике врућине које последњих недеља паралишу целу Европу довеле су до тога да су произвођачи сладоледа у Шведској саопштили да су остали без залиха најпродаванијих врста ове ледене посластице, јер је пораст потрошње због налета топлог таласа неуобичајен за Скандинавију.
Порекло сладоледа везује се за древну Кину. Још у трећем миленијуму пре нове ере овај народ је правио мешавину од снега и воћа, која је лети чувана у хладним јамама. Обложене снегом и вуненим крпама, храна је на овај начин могла да се чува и по неколико месеци. Кинески рецепт за сладолед Марко Поло је у 13. веку донео на италијански двор, заједно са шпагетима. Чувени касато, хладан млечни крем, Италијани познају још од Римљана. Прича се да је император Нерон слао робове у планине да би му доносили снег и лед који су мешани са воћним соковима.
У средњем веку Арапи су преко Сицилије пренели рецепт за прављење млечног сладоледа у западну Европу. Грци и Турци су такође били познати по припремању смесе на бази лимуна, која је била позната под називом – шербет, а претеча је данашњих рецепата за воћне сладоледе. Катарина Медичи је 1533. године пренела на двор Хенрија Другог у Француској рецепт за сладолед тада чувеног сицилијанског посластичара. Други познати Сицилијанац – сладолеџија био је Прокопио деи Колтели, који је отворио познати "Кафе Прокопе" у Паризу. Ово место је било омиљено и под патронатом познатих глумаца, уметника, боема и отменог света оног времена.
Прокопије је своје специјалитете припремао од леда, сока од лимуна и другог воћа и шећера. Ту мешавину је зачињавао јасмином или ружом. Веровало се да овај шербет добро утиче на дигестивни систем и да смирује нервозу.
Осим шербет ледене мешавине у овом периоду прављени су и хладни кремови од јаја, млека и шећера. То су први сладоледи према рецептима које и ми данас познајемо. Ледена посластица освојила је свет тек средином 19. века, после проналаска фрижидера.
Кад су у Србији први посластичари почели да праве сладолед, не зна се тачно. Али се у многим породицама и дан-данас рецепт за домаћи сладолед преноси с колена на колено.
– Моја бака је правила фантастичан домаћи сладолед, а научила је и мене. Тај сладолед је укуснији и здравији, али... Ко ће да се цима да га прави, па да после још чека и да се замрзне кад можеш за минут да тркнеш до продавнице. Потребно је још само да се скине омот и ето без малтретирања и спремања, уживаш у фотељи уз омиљену ТВ емисију и сладолед... Ипак, кад га сама направим, имам неку сатисфакцију – каже Јована Симић, студенткиња и додаје да јој је њена бака причала како се сећа сладолеџије који је ишао улицом и гурао велика дрвена колица на два точка, у којима се налазио сладолед. Продавано је неколико врста, а неизбежни су били ванила, јагода, малина и чоколада. Свежина је одржавана помоћу металне канте која је била смештена дубоко у дрвеном оквиру, преко ње је постављана ледена табла. Сладолеџија би застао, огласио се трубом и муштерије, стари и млади, стизали су са свих страна.
--------------------------------------------------------------------------
Основа за домаћи сладолед
Потребно је: 6 јаја, 300 гр шећера, 1 литар млека
Ставите млеко да се кува. За то време умутите јаја са шећером у пенасту масу. Проврело млеко скините са ватре и полако сипајте умућена јаја непрестано мутећи. Када маса буде потпуно изједначена, вратите посуду на ватру и оставите да проври, али и даље непрестано мешајте. Скините посуду са ватре и хладите масу пресипањем из суда у суд уз стално мућење. Када се маса мало прохлади, наставите миксером, док се потпуно не охлади. Хладан крем сипајте у посуду, а затим ставите у фриз да се замрзне.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


