Шестар и пирамиде

До ресторана "Борик" на аеродрому "Никола Тесла" у Београду, Клауса Хорнефера, седамдесетогодишњег пензионисаног професора математике са Универзитета у Бремену, довози аеродромски џип са упаљеним ротационим светлима. Велики мајстор Уједињене велике ложе Немачке улази у Србију инкогнито. Пратња обезбеђења је тек наговештај да доброћудни професор тихог гласа није обичан човек на пропутовању до Црне Горе.

Када црногорска државна телевизија као другу вест у дневнику објави да је формирана масонска ложа у Никшићу, јасно је да званична Подгорица добро зна да, осим новог државног печата земље брда и приморја, којим се потврђује независност Монтенегра, недостаје још неколико знакова чија важност можда надилази формална обележја. Симболи којима је у поклоњена толика пажња су – масонски шестар, лењир и свевидеће око.

Док су се у Србији политичари мање-више дурили по објављивању резултата референдума у Црној Гори, тајни Београд је у тишини био домаћин самита масона из читавог света. Припадници мистичног реда из Регуларне велике ложе Југославије, која је одржавала редовну годишњу скупштину, дочекали су браћу делегате из најважнијих планетарних одредишта, објављујући да је дала дозволу и пружила сву братску помоћ ложама из Црне Горе да, после одлуке на референдуму, оснују своју Велику ложу.

Истовремено, Регуларна велика ложа Југославије променила је име у Регуларна велика ложа Србије, коју предводи велики мајстор Петар Костић. Сличну одлуку је донела и Велика национална ложа Југославије, коју води велики мајстор сликар Драган Мартиновић. Створена је Велика национална ложа Србије. Као у свету овоземаљском, српски масони су преузели континуитет југословенске масонерије.

Велики мајстор Новак Јауковић, дојучерашњи члан и старешина Регуларне велике ложе Југославије из Београда, постао је лидер Велике ложе Црне Горе формиране од три постојеће – Монтенегро, Зора и Луча микрокозма.

Др Петар Костић, велики мајстор, каже да је Регуларна велика ложа Србије заправо једина регуларна масонска власт у земљи, јер поседује признања Уједињене ложе Немачке и Уједињене ложе Енглеске, мајке свих ложа.

Масонски свет тајни, мистике и невидљивог утицаја за неке је небитна организација која само одржава фаму о својој моћи, док је за друге братство које повлачи конце из сенке и управља бизнисом, финансијама и политиком влада. У Србији данас има више од 800 слободних зидара, док их у Црној Гори има око 90.

Срби су масонерију добили од Енглеза преко Грка почетком прошлог века. Тако су по масонским принципу "уношења светла" Грци уз подршку Енглеза 1912. године основали прво масонско удружење на нашем простору Велику ложу Србије, која се после 1919. и уједињења масона Срба, Хрвата и Словенаца утопила у Велику ложу Југославије, односно Велику масонску ложу Краљевине Југославије. Пошто је пред Други светски рат 1. августа 1940. Велика масонска ложа Краљевине Југославије "успавана", под утицајем Ватикана и нациста, главних противника масона, она је оживела 1990. године као Велика ложа Југославије, чији је први велики мајстор био Зоран Ненезић. Из ове ложе су се, међутим, издвојили новинар Драгорад Танасић, професор Новак Јауковић и његов колега Срђан Станковић и формирали Регуларну велику ложу Југославије, коју је признала Уједињена велика ложа Немачке. С десетак масона и у Риминију 1993. формирали су Велику регуларну ложу Југославије. Касније је та ложа, коју данас води велики мајстор Петар Костић, добила подршку и масона Немачке и Енглеске.

Велика национална ложа Југославије је, такође, настала одвајањем већег броја масона од Велике ложе Југославије 1997. године. Добила је масонску подршку Француза, Енглеза и Шкота. У овој другој ложи били су данашњи велики мајстор Драган Мартиновић и сликар Драган Малешевић Тапи, који је под мистериозним околностима преминуо приликом полицијског ислеђивања, затим и црногорски либерал Миодраг Живковић и бизнисмен Драгутин Загорац.  

И, коначно, током прошлог месеца, на разједињеној слободнозидарској сцени огласила се Велика уједињена ложа Србије, која покушава да уједини српску масонерију, базирајући право на повељи од 1990. године.

Велики мајстор Петар Костић, међутим, каже да су српски масони већ увелико део уједињене Европе и демократског света, с чиме се слаже Клаус Хорнефер, један од најутицајнијих слободних зидара света, са стажом у братству дужим од 50 година!

Он се сећа како је при крају Милошевићевог режима било јако тешко помагати браћи у Србији. Његов преходник, с важећим пасошем и визом, враћен је уочи пада Милошевића, са сурчинског аеродрома у Немачку.

Прича се да је Милошевића, што се тиче масонског питања, занимало да ли је Тито био "брат" и да ли је његова сахрана 1980. године у Београду заиста био један од највећих масонских скупова у свету. Милошевић масонима није придавао нарочити значај, није схватао суптилни утицај слободног зидарства на дуге стазе и чињеницу да су Џорџ Вашингтон и 13 других председника САД, затим осам потпредседника и 42 судије Врховног суда Америке, била браћа. Да су оснивачи пруске државе, затим Гете, Хајдн, Моцарт и сви немачки цареви били такође слободни зидари.