Рат заступника

Од нашег сталног дописника

ВАШИНГТОН, 30. јула –У оружаном сукобу Израела и Хезболаха све већу улогу играју они који – не пуцају. Главне жртве су недужни цивили а главни актери иза сцене су Америка и Иран.

У току је нови "рат заступника" – тврде овдашњи познаваоци. Директно се, по њима, обрачунавају израелска армија и хезболашка милиција али не само за своје циљеве: први се боре и за остварење интереса Вашингтона, док се други боре и за проширење утицаја Техерана. Тај фронт иза сцене је, сугеришу, можда распалио текућу кризу а можда ће је учинити још већом, с последицама које би могле да буду ужасније од садашњих.

"Шири улог"

Текуће битке су део шире конфронтације између САД и Исламске републике за јачање њихових позиција на Блиском истоку, истиче данас "Лос Анђелес тајмс", позивајући се на званичне изворе који нису желели да буду именовани. Ову тезу лист поткрепљује недавним изјавама председника Џорџа Буша да је стратешки улог на Блиском истоку "шири од Либана" и да је уверен да "иранска теократија подржава и подстиче свој сурогат (Хезболах) како би проширила свој утицај у региону".

Став о постојању "ширег улога" објашњава зашто Бела кућа, додаје дневник, не пристаје на хитан прекид ватре који траже многе друге земље и УН. Вашингтон, по овом тумачењу, жели "одлучујући пораз Хезболаха као и Ирана", и ништа мање од тога. "Наш је циљ да овај сукоб претворимо у шансу за шире промене у региону", речи су Буша које коментатору личе на поклич пред инвазију на Ирак у марту 2003. којом се такође најављивала "трансформација и модернизација целог Блиског истока" уз елиминисање тамошњих "корена тероризма".

Посматрачи предочавају да је у међувремену Ирак дошао на праг грађанског рата, да је оживело старо либанско жариште и да су Израелци и Палестинци опет удаљени од мирног решавања међусобног спора. При том је, како закључује један од њих, Вашингтон пристао да "либанска крхка демократија буде жртва његовог чврстог, безбедносног савезништва" (са Израелом).

То је тежак ударац напорима да се демократизује Блиски исток – констатују експерти. Наводе, уз то, и друга двојства: овде се као терористичке организације карактеришу покрети који су на националним, плуралистичким изборима повећали своју моћ – Хамас је на власти међу Палестинцима а Хезболах је део парламента и владе Либана. Са изборима смо рачунали и ми и они – каже Ноа Фелдман, професор права на Њујоршком универзитету.

Као низ других аналитичара, и он тврди да је сада у току "рат заступника", какав се деценијама одржавао на Блиском истоку у време хладноратовског надметања Вашингтона и Москве. Сада је, мисли, ситуација другачија утолико што "живимо у асиметричном свету, где демократски легитимне милиције и наоружане банде воде рат против моћних држава".

При том се овде ангажман Техерана тумачи као одговор политици Вашингтона, у стилу "ви имате стратегију колективне дестабилизације, а имамо је и ми". Американци су решени да не дозволе да им се Иран испостави као парирајућа регионална сила при чему би евентуална победа Израела над Хезболахом била први корак очувања постојећег односа снага. "На почетку смо дугог, комплексног поглавља" – оценио је Хенри Крамптон, шеф контратерористичког одељења у Стејт департменту.

Према досад изнетим виђењима, Вашингтон жели да се створе међународне снаге којима би Савет безбедности УН дао мандат за примену силе, да оне подрже либанску армију да разоружа Хезболах, а да истовремено јаким међународним притиском Техеран буде обавезан да неће правити атомску бомбу, док ће се уједно одавде повећавати стимуланси иранској опозицији да свргне режим у Техерану. Све то је, сматрају аналитичари, много лакше рећи него остварити.

Први и други тим

Док се Америка концентрисала на борбу против сунитске Ал каиде, шиитски Хезболах је израстао у нову велику опасност. Неки мисле да је "међу терористима дошло до промене у врху, тако да је сада Хезболах први, а Ал каида тек други тим".

Упућени тврде да Буш страхује да се сада ствара "шиитски полумесец" – у садејству Ирана и Хезболаха" с претензијама да у сенку баци остале актере. Зебњу повећавају и кретања у Ираку, где су на власт дошли шиити, међу којима неки развијају сарадњу са "верском сабраћом" у врху Техерана…

Из сунитских престоница упућују се примедбе Вашингтону да је борећи се против сунитских режима (Садама Хусеина) и организација (Ал каида) омогућио да шиити (Иран с нуклеарним амбицијама, нова власт у Багдаду и хезболаховци у Либану) израсту у "опасност за све". Буш настоји да их разувери и тврди да ће се "рат заступника" завршити поразом шиитске милиције у Либану. Али, његови партнери у арапском свету не могу да у Израелу виде свог заступника…