Нуклеаркама (ни)је одзвонило

Традиционални страх становника САД од изградње нових нуклеарних електрана могао би да попусти пред све већим потребама за електричном енергијом, процењују истраживања. Иако је и сама прича о потенцијалној изградњи нових нуклеарки шкакљива тема (у шта се у више наврата лично уверио председник САД Барак Обама), подаци говоре да би нове нуклеарке у просеку и до сто пута смањиле загађење животне средине.

Упркос својој „прљавој” прошлости и несрећама каква је била она у Чернобиљу пре 24 године, бројна истраживања спроведена у последњих неколико година говоре да су уз помоћ нових технологија савремене нуклеарне електране, попут оних у Јапану и Француској, изузетно безбедне, постојане и релативно јефтине за одржавање. Истовремено, њихов отпад је вишеструко смањен и далеко је стабилнији од оног који су производиле нуклеарке шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Такође, опасност да се догоди нека катастрофа пандемијских размера сведена је на домен теорије.

Иако су обновљиви извори енергије, попут снаге ветра или соларне енергије, једини у потпуности „чисти”, показало се да они ни изблиза не задовољавају тренутне потребе савременог човечанства.

Америчка „љубав” према класичним термоелектранама допринела је драстичном повећању плућних болести у САД у последњих 20 година. Ово повећање у стопу прати повећање броја оболелих од разних врста рака, наводе званичници Панамеричке здравствене организације. Ови наводи и не треба да чуде ако се узме у обзир да просечна термоелектрана на годишњем нивоу произведе у просеку сто пута више радиоактивног отпада (који се испусти у природу) од нуклеарне електране истог капацитета. Ако се неко пита како је то могуће, одговор лежи у угљеној прашини. Чак и електране опремљене савременим филтерима у атмосферу годишње испуштају десетине тона угљене прашине. Међу њеним састојцима налазе се бројни штетни и радиоактивни елементи као што су олово, кадмијум, талијум, жива, берилијум...

А. Ч.