Царска палата спремна за госте

Сремска Митровица – Визиторски центар – Царску палату Сирмијума, која је званично отворена 15. децембра 2009. године, за три месеца ове године посетило је више од 2.000 туриста, не рачунајући грађане Сремске Митровице, којих је, према грубим проценама, кроз овај центар прошло бар десетак хиљада. Тек долази време екскурзија и путовања, па се туристички посленици Сремске Митровице спремају за дочек модерних номада који ће поред палате имати прилику да посете још неке занимљиве локалитете римског Сирмијума, али и чувени Природни резерват бару Засавица и да уживају у нетакнутој природи.

– Ових дана у Царској палати почињемо откривање подних мозаика и постављање стубова од љубичастог египатског порфира, који су откопани у Сирмијуму. Имамо око 350 квадратних метара мозаика, а ту ће, за који дан, бити постављена макета римског Сирмијума. Ми смо почетна тачка пројекта Туристичке организације Србије „Путевима римских царева“, а поред палате ту је и локалитет цркве у Мачванској Митровици. Имре Боба, амерички археолог светског гласа, каже да је у њој сахрањен свети Методије. Ту је и базилика Светог Димитрија у центру града, затим место где је на Артемидином мосту 304. године погубљен свети Иринеј. У баштама су, у самом центру, Лицинијеве терме, чувена римска купатила, што би хитно требало уредити и показати туристима, а интересовање је велико за све ове локалитете – каже Љубиша Шулаја, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, у чијем саставу је и Царска палата Сирмијума.

Припреме за туристичку сезону се убрзавају, како би се до почетка јуна открили сви подни мозаици, више од 2.680 квадратних метара наткривеног простора палате, да туристи имају осећај да су стварно ушли у римски град Сирмијум, да им се покаже најзначајнији део експоната који су до сада били закључани у музејским одајама и готово недоступни јавности и да их у палати дочекује особље обучено као у римско доба.

– Наравно, Сремска Митровица и овај визиторски центар биће у жижи интересовања 2013. године, када се буде обележавало 1.700 година од такозваног Миланског едикта. Реч је о Константиновом едикту којим је цар својим поданицима дозволио слободно исповедање вере. То је за нас у Србији велики испит, јер ће се део светске свечаности одржати и на нашем подручју, у Нишу, одакле је империјом владао Константин, и у Сремској Митровици, где је много обележја како се Римска империја борила против појаве хришћанства. Било би добро када бисмо, којом срећом, до тада могли открити и ковницу новца која је постојала у Сирмијуму и у којој су исковани чувени Константинових златници, од којих у свету постоје само три примерка и чувају се у музеју Срема – прича Шулаја.

С првим пролећним данима најављен је велики број ђачких екскурзија које ће доћи да посете Царску палату, а у заводу планирају да се и за туристе, који плове Дунавом и заустављају се у Новом Саду и Београду, организује посета Царској палати. Уз визиторски центар, бару Засавицу, римске локалитете, туристима ће убудуће бити омогућена и посета фрушкогорским манастирима, од којих је већина обновљена и удахнут им нови живот.

– Годинама се улагало само у археолошка истраживања, сада је време да их прате и улагања која ће донети и одређене приходе, и то је прави потез Туристичке организације Србије са пројектом „Путевима римских царева“. То је оквир, а много тога се може увезати у тај пројекат, који треба да буде и економски исплатив, јер је потребно наставити и даља истраживања, а за то се не могу увек обезбедити паре већ их ваља добро осмишљеном туристичком понудом и зарадити – каже за „Политику“ Љубиша Шулаја.

Ј. Слатинац