Кредити, ипак, остају Србији

Иако је постојала опасност да Светска банка повуче средства која је одобрила Србији, јер се позајмљени новац за неколико пројеката уопште није користио, Џејн Армитиџ, регионална директорка у овој међународној финансијској институцији, у Београд је донела добре вести. Због кашњења са повлачењем новца Србија неће бити кажњена нити ће се кредити смањити. Стручњаци Светске банке наставиће да заједно са представницима власти из месеца у месец надгледају спровођење пројеката, а крајњи рок за коришћење средства биће продужен.

– Вести су сада много боље него пре шест месеци када сам последњи пут била овде. Тада смо били врло забринути да ће огромна сума новца остати неискоришћена. Разумемо да је кашњење делом било узроковано и политиком промена, али је због тога 18 месеци улудо потрошено. Пре шест месеци сам морала да кажем да ће одобрени новац можда бити враћен назад у банку, јер зајмови нису били ратификовани у парламенту, што је спречавало повлачење средстава. Тада су се прилично споро мењале ствари код пројеката наводњавања и одводњавања, централног регистра и у оквиру пројекта пензионе реформе. Са задовољством могу да кажем да видим напредак у пројектима који су ишли врло споро.

Да ли ће можда спорни зајмови бити смањени?

То не волимо да радимо и таквим методама прибегавамо само у екстремним случајевима. Оно на шта се чешће одлучујемо је да продужимо рок завршетка пројекта. Такву одлуку смо донели и када је о Србији реч. Никада нисмо ни имали сумње да су спорни зајмови за Србију били неважни. Питање је било да ли је примена почела и да ли се поштује процедура.

Ако се на ратификацију пројеката у парламенту дуго чекало, шта је још било препрека?

Најчешће су застоји настајали због политичких промена. Пројекте је започињала једна, а настављала друга администрација. Ту смо изгубили време. Сада се ствари врло брзо одвијају. Застоја нема. На Коридору 10 јуче сам у Димитровграду отворила радове. За нас је то врло важан и највећи пројекат који подржавамо у Србији.

Значи, Светска банка за разлику од овдашњих министара не мисли да изградња Коридора 10 споро иде?

То је нов, велики и компликован инфраструктурни пројекат. Зато је у почетку потребно потрошити више времена да касније не бисте трошили новац. Да би се све одрадило како треба влада и банка стално морају да сарађују. А то подразумева велики рад, али и време. Ми смо задовољни како ту ствари напредују, бар у оном делу који ми финансирамо са 388 милиона долара. Верујемо да ће та деоница бити завршена до 2013. године, што је релативно брзо, а цео пројекат до 2015. године. Журба ту није добра, јер ако документација није урађена како треба, ако експропријација није одрађена ваљано, земља ће касније платити много више.

Србија је усред реформе јавног сектора. Светска банка је направила препоруке у извештају „Како са мање урадити више”. Колико их се наша влада придржава?

Реформа јавног сектора иде у добром правцу, али још није готова. Србија има веома велики јавни сектор и гломазнију администрацију него земље у региону. У последњих неколико година српска економија је расла врло брзо, приходи од приватизације били су велики. Али земља је избегла да донесе најтежу одлуку, а то је резање администрације. Кад то већ није урађено у бољим временима, када је раст био велики а плате расле, то вас је сачекало у најгорем тренутку – усред економске кризе. Јер тек тада је проблем ескалирао. Приливи капитала су рапидно смањени, прошле године забележен је негативан раст од минус три одсто и земља се суочила са тим да не може да издржава тако велику администрацију. То су биле болне мере и врло храбра одлука била је замрзавање пензија и плата.

А кад је право време за одмрзавање?

Мислимо да ће задржавање замрзнутих плата и пензија до краја ове године заиста помоћи смањењу минуса у државној каси. Знам, такође, да то није добра мера у дугом временском периоду. Знам да поједини чланови владе мисле да ако економија почне да расте да онда треба повећати плате и пензије. Сигурно је да треба да сачекамо и видимо колики ће бити економски раст, какав ће бити прилив капитала, али је сигурно да ако и дође до повећања онда оно мора бити врло, врло мало. Јер ако ће Србија имати минус у државној каси, ако раст и прилив капитала буду скромни, а приходи у буџету мањи, онда то није баш добар „тајминг”. Уосталом, о томе ће, половином године, влада и ММФ водити озбиљне разговоре.

С обзиром на то да сте задужени за још пет земаља у региону, како се Србија опоравља у односу на суседе?

Регион југоисточне Европе био је највише погођен кризом. Извозно тржиште је смањено, прилив капитала пао, дивиденде, односно коверте које су слали исељеници се утањиле… Србија је врло брзо реаговала мерама против кризе и затражила помоћ ММФ на време. Проблеми су почели брзо да се решавају, многе земље региона су више погођене кризом. Дефинитивно, опоравак се види, али ће раст бити спор.

------------------------------------------------------------------

Сајмон Греј напушта Србију

Када ћете проверавати како напредују пројекти које финансирате?

Поново долазим у јуну, али посебним поводом. Сајмон Греј, шеф канцеларије Светске банке у Београду тада напушта Србију. Реч је о нормалном процесу кружења кадрова, политика банке је таква да се менаџери после три године шаљу у друге земље.

Ко ће бити нови шеф београдске канцеларије?

То је менаџер Лу Бретар, пореклом Француз.