Krediti, ipak, ostaju Srbiji

Iako je postojala opasnost da Svetska banka povuče sredstva koja je odobrila Srbiji, jer se pozajmljeni novac za nekoliko projekata uopšte nije koristio, Džejn Armitidž, regionalna direktorka u ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji, u Beograd je donela dobre vesti. Zbog kašnjenja sa povlačenjem novca Srbija neće biti kažnjena niti će se krediti smanjiti. Stručnjaci Svetske banke nastaviće da zajedno sa predstavnicima vlasti iz meseca u mesec nadgledaju sprovođenje projekata, a krajnji rok za korišćenje sredstva biće produžen.

– Vesti su sada mnogo bolje nego pre šest meseci kada sam poslednji put bila ovde. Tada smo bili vrlo zabrinuti da će ogromna suma novca ostati neiskorišćena. Razumemo da je kašnjenje delom bilo uzrokovano i politikom promena, ali je zbog toga 18 meseci uludo potrošeno. Pre šest meseci sam morala da kažem da će odobreni novac možda biti vraćen nazad u banku, jer zajmovi nisu bili ratifikovani u parlamentu, što je sprečavalo povlačenje sredstava. Tada su se prilično sporo menjale stvari kod projekata navodnjavanja i odvodnjavanja, centralnog registra i u okviru projekta penzione reforme. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da vidim napredak u projektima koji su išli vrlo sporo.

Da li će možda sporni zajmovi biti smanjeni?

To ne volimo da radimo i takvim metodama pribegavamo samo u ekstremnim slučajevima. Ono na šta se češće odlučujemo je da produžimo rok završetka projekta. Takvu odluku smo doneli i kada je o Srbiji reč. Nikada nismo ni imali sumnje da su sporni zajmovi za Srbiju bili nevažni. Pitanje je bilo da li je primena počela i da li se poštuje procedura.

Ako se na ratifikaciju projekata u parlamentu dugo čekalo, šta je još bilo prepreka?

Najčešće su zastoji nastajali zbog političkih promena. Projekte je započinjala jedna, a nastavljala druga administracija. Tu smo izgubili vreme. Sada se stvari vrlo brzo odvijaju. Zastoja nema. Na Koridoru 10 juče sam u Dimitrovgradu otvorila radove. Za nas je to vrlo važan i najveći projekat koji podržavamo u Srbiji.

Znači, Svetska banka za razliku od ovdašnjih ministara ne misli da izgradnja Koridora 10 sporo ide?

To je nov, veliki i komplikovan infrastrukturni projekat. Zato je u početku potrebno potrošiti više vremena da kasnije ne biste trošili novac. Da bi se sve odradilo kako treba vlada i banka stalno moraju da sarađuju. A to podrazumeva veliki rad, ali i vreme. Mi smo zadovoljni kako tu stvari napreduju, bar u onom delu koji mi finansiramo sa 388 miliona dolara. Verujemo da će ta deonica biti završena do 2013. godine, što je relativno brzo, a ceo projekat do 2015. godine. Žurba tu nije dobra, jer ako dokumentacija nije urađena kako treba, ako eksproprijacija nije odrađena valjano, zemlja će kasnije platiti mnogo više.

Srbija je usred reforme javnog sektora. Svetska banka je napravila preporuke u izveštaju „Kako sa manje uraditi više”. Koliko ih se naša vlada pridržava?

Reforma javnog sektora ide u dobrom pravcu, ali još nije gotova. Srbija ima veoma veliki javni sektor i glomazniju administraciju nego zemlje u regionu. U poslednjih nekoliko godina srpska ekonomija je rasla vrlo brzo, prihodi od privatizacije bili su veliki. Ali zemlja je izbegla da donese najtežu odluku, a to je rezanje administracije. Kad to već nije urađeno u boljim vremenima, kada je rast bio veliki a plate rasle, to vas je sačekalo u najgorem trenutku – usred ekonomske krize. Jer tek tada je problem eskalirao. Prilivi kapitala su rapidno smanjeni, prošle godine zabeležen je negativan rast od minus tri odsto i zemlja se suočila sa tim da ne može da izdržava tako veliku administraciju. To su bile bolne mere i vrlo hrabra odluka bila je zamrzavanje penzija i plata.

A kad je pravo vreme za odmrzavanje?

Mislimo da će zadržavanje zamrznutih plata i penzija do kraja ove godine zaista pomoći smanjenju minusa u državnoj kasi. Znam, takođe, da to nije dobra mera u dugom vremenskom periodu. Znam da pojedini članovi vlade misle da ako ekonomija počne da raste da onda treba povećati plate i penzije. Sigurno je da treba da sačekamo i vidimo koliki će biti ekonomski rast, kakav će biti priliv kapitala, ali je sigurno da ako i dođe do povećanja onda ono mora biti vrlo, vrlo malo. Jer ako će Srbija imati minus u državnoj kasi, ako rast i priliv kapitala budu skromni, a prihodi u budžetu manji, onda to nije baš dobar „tajming”. Uostalom, o tome će, polovinom godine, vlada i MMF voditi ozbiljne razgovore.

S obzirom na to da ste zaduženi za još pet zemalja u regionu, kako se Srbija oporavlja u odnosu na susede?

Region jugoistočne Evrope bio je najviše pogođen krizom. Izvozno tržište je smanjeno, priliv kapitala pao, dividende, odnosno koverte koje su slali iseljenici se utanjile… Srbija je vrlo brzo reagovala merama protiv krize i zatražila pomoć MMF na vreme. Problemi su počeli brzo da se rešavaju, mnoge zemlje regiona su više pogođene krizom. Definitivno, oporavak se vidi, ali će rast biti spor.

------------------------------------------------------------------

Sajmon Grej napušta Srbiju

Kada ćete proveravati kako napreduju projekti koje finansirate?

Ponovo dolazim u junu, ali posebnim povodom. Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu tada napušta Srbiju. Reč je o normalnom procesu kruženja kadrova, politika banke je takva da se menadžeri posle tri godine šalju u druge zemlje.

Ko će biti novi šef beogradske kancelarije?

To je menadžer Lu Bretar, poreklom Francuz.