Лако узимање кредита

Агресивне рекламе о "лаким кредитима", којима се грађани Србије свакодневно "бомбардују", као и испољена жеља банкара у Србији да пошто пото, макар и телефонским позивима потпуно непознатим људима, некоме утрапе своје паре, била је повод да  покушамо да сазнамо како је то другде у Европи.

У Аустрији, банке нуде кредите својим муштеријама уз строгу проверу могућности отплате. У Аустрији јесте могуће узети кредит иако већ имате друге отворене кредите, али се претходно мора ′милиметарски′ израчунати клијентова способност отплате" кажу у "Банк Аустрија - Кредитаншталт".

При том се  проверава буџет целог домаћинства. У обзир се узимају све плате укућана, као и трошкови живота, па се анализира колико домаћинству остаје на располагање новца пошто се одузму сви издаци.

Сасвим другачије је у Београду где, ако је веровати рекламним порукама, све иде по кратком поступку, у стилу фамозне рекламе "уђеш, изађеш и - готово". Не ретко се дешава, чак, да банкари окрећу бројеве потпуних незнанаца и питају их да ли им треба кредит. Дођите, веле, само са личном картом, одмах ћемо вам дати 5.000 евра.

У Аустрији постоји Удружење за заштиту кредита, преко којег су банкари увек у могућности да провере да ли потенцијални муштерија има друге кредите и, ако их има, у којој висини. Та провера се обавља врло лако јер на екрану рачунара сваке банке широм Аустрије може се, захваљујући Удружењу за заштиту кредита, одмах видети да ли је муштерија солвентан или не.

У Немачкој, узимање кредита је врло актуелно питање јер је све више Немаца који не могу да саставе ′′крај с крајем′′. Према статистичким подацима за ову годину, чак 3,1 милиона домаћинстава су презадужена - двостурко више него 1999. године.

Немачким банкарима, међутим, не пада на памет да олако одобравају кредите. Према подацима званичне статистике, три четвртине захтева приватних лица за кредит бивају одбијени зато што - слично као у Аустрији - банкари имају могућност да системом, који се у Немачкој зове "Шуфа", добро провере платежну способност сваког потенцијалног муштерије.

У таквој ситуацији профитирају такозване "кредитне ајкуле", зеленаши који нуде своје "брзе и лаке" услуге огласима у новинама, али се, ипак, не усуђују да своје услуге нуде телефонским позивима непознатим људима. Код "кредитних ајкула" се, као и у Србији, доиста лако и брзо добије кредит, али се човек нимало лако може ослободити својеврсног "кредитног ропства" у које упада. Камате су астрономски високе па вам тако кредит од 3.000 евра може да се за само 18 месеци преобрази у неподношљив дуг, тежак 27.000 евра!

У Француској, банке су, такође, врло опрезне при додели кредита, али истовремено - плашећи се потенцијалне презадузености будућег муштерије - настоје да кредите оптерете што је могуће нижим каматним стопама.

Узимање кредита се свакако и у Француској подстиче, али никако без подробне провере платежних могућности потенцијалног муштерије и свакако не, као у Београду, у стилу рекламе "уђеш, изађеш и - готово!" Ако се, ипак, деси да неко упадне у превелик дуг који не може да плати, на снагу ступа комисија задужена, на основу закона из 1989. године, да решава такве случајеве. Комисија израђује програм за сваки посебан случај, при чему се дешава да део дуга бива - отписан.