Прво српско злато

Од извештача "Журнала"

Орадеа, 30. јула – Дарко Удовичић ће Орадеу сигурно памтити као место на коме је освојио прву титулу као селектор јуниора, неки као такмичење на коме су први пут играли за репрезентацију, неки по још једном злату. Неће се заборавити ни да је ово "плавима" шеста узастопна победа на европским првенствима, али оно што ће сигурно сви памтити јесте да је ово прво српско злато.

Поносно су наши јуниори стајали приликом подизања наше заставе и с руком на срцу певали "Боже правде". Доказали су да су најбољи, што није био лак задатак.

Није се много говорило о такмичењу пре одласка, као да се подразумевало да ће се вратити с најсјајнијом медаљом. Није им био постављен императив резултата, али су имали притисак, који је жеља да наставе доминацију надјачала.

Кад год да је неко такмичење млађих категорија у питању очекује се да ће се наша земља борити иза злато. На овом у Орадеи некако је било "виђено" да ће се у тој борби нашим јуниорима супротставити Хрвати. Међутим, они су највеће разочарење турнира. 

Четврто место са тимом који није мењао селектора и који  је дуго у овом саставу представља свакао неуспех. Поготово што је најављивано из Хрватске да "долазе на шампионат Старог континента да скину Србе са трона". Ипак је прво требало да скоче, па да кажу хоп.

Спотакли су се о степеник који се зове Мађарска. Прошле године су Мађари у Софији дошли до полуфинала, али су их ту наши надмудрили. Додуше, тада нису имали Денеша Варгу. Колико је Дарко Удовичић био свестан да су нам Андрија Прлаиновић и Филип Филиповић малтене 70 одсто екипе, оценио је да сам Варга толико вреди Мађарима.

– Последња четвртина против нас у четвртфиналној групи потпуно је подигла Мађаре и турнир окренула наопачке. Схватили су да могу и са нама и Хрватима да се равноправно носе. Драго ми је што се ми нисмо оклизнули као Хрвати,  – прокоментарисао је Дарко Удовичић.

Ако се за наш тим и подразумевало да ће се наћи у завршници, сигурно је да су пријатно изненађење Шпанци. Добили су Грчку у утакмици која их је водила у полуфинале, али нису могли даље да прођу од наших. На крају су против испражњених и чинило се немотивисаних Хрвата искористили прилику и постали бронзани.

– Заслужено су трећи, одлично раде, што показује и "А" репрезентација која ће сигурно у Београду на Европском првенству ући у ужи круг кандидата за медаљу, – истакао је Удовичић.

У изненађење може да се уброји и што се Италијани нису пласирали ни у четвртфиналну групу. Испоставило се да су Хрвати и Грци за њих били камен о који су се спотакли.

Велики плус такмичењу у Орадеи дала је посета утакмицама, пре свега завршним. У финалу је уживало око 1.500 гледалаца. С обзиром да је у питању јуниорско Европско првенство посета је свакако за пример.

Коментарисали су многи селектори да је шампионат у Орадеи био најбоље организовани турнир у последњих неколико година за млађе категорије. Једино није могло да се спречи да без обзира на организацију, ривале, атмосферу, навијаче, наша земља настави доминацију.

"Плави" су дошли по злато и победнички пехар и на крају су их и однели у Београд уз поздрав: "Видимо се у Лонг Бичу". Светским првенством генерација рођена 1987. завршава такмичења у млађим селекцијама, а циљ остаје исти.

--------------------------------------------------------------------------

Јунак из сенке

Резервни голман Милош Маринковић је углавном бодрио саиграче с клупе, неколико пута је ушао уместо Драксимовића, али кад је било најпотребније спустио је "ролетну" против Мађара:

– Кад ми је селектор Удовичић  рекао да станем на гол размишљао сам само о победи, о томе да похватам све лопте. Само је једна прошла иза мојих леђа, а ми смо показали да смо најбољи.

Владавину "плавих" прекинуле само санкције

Наши јуниори су се први пут попели на европски трон пре 18 година и од тада не силазе с њега, ако се не рачунају санкције, када им је одузето право да учествују. Југославија је била првак 1988. у Венандалу, затим 1990. у Варни, због више силе је пропустила Шопроњ 1992. и Братиславу 1994, а онда су се "плави" вратили 1996. у Истанбулу и од тада не силазе с престола (Братислава 1998, Линен 2000, Бари 2002, Малта 2004. и Орадеа 2006).

Најталентованији у Европи

Злато у Орадеи су освојили: Филип Филиповић, Андрија Прлаиновић, Војислав Вејзагић, Стефан Митровић, Марко Драксимовић, Милош Маринковић, Лука Шапоњић, Ђорђе Башић, Душан Марковић (Партизан Рајфајзен), Марко Петковић, Милош Вукићевић (Београд), Петар Ивошевић, Јован Лакић (Студент), Петар Томашевић (Црвена звезда) и Петар Филиповић (Ниш). До тог успеха су их довели: селектор Дарко Удовичић (Партизан Рајфајзен) и тренери Дејан Станојевић (Војводина) и Зоран Контић (Партизан Рајфајзен).