Недостижна апсолутна тишина

Део ауторске екипе филма „Катанац за бол”, директор фотографије Бери Акројд и сниматељ звука Реј Бекет, који је пре месец и по дана освојио Оскара за рад на овој драми о америчким војницима који демонтирaју мине у Ираку и Авганистану, присуствовали су прексиноћ српској премијери награђиване драме Кетрин Бигелоу у мултиплексу „Колосеј” у ТЦ „Ушће”. Ових дана, Бекет и Акројд бораве у Београду где раде на редитељском дебију глумца Рејфа Фајнса „Кориолан”, а после београдске премијере филма, који је освојио шест Оскара, били су врло задовољни пројекцијом у најмлађем мултиплексу у Београду.

– Слика је око филма, а звук је уво комплексног филмског организма. Гледаоци пре свега перципирају слику са платна, па тек тада визуелном додају звучно. На ову тему написано је много студија и многи сматрају да звук треба да прати слику, са чиме се слажем. Међутим, звук често надвлада над сликом филма јер звуком потенцирамо оно важно за карактере у филму или атмосферу. Сваки покрет на филму има свој звук и он се мора дефинисати, квалитетно снимити и јасно чути – сматра сниматељ звука Реј Бекет и додаје да се без добро снимљеног звука на сету, не може направити квалитетна звучна слика филма током микса и монтаже звука.

Наш саговорник слаже се са констатацијом да је тишина врло важна у звучној концепцији филма и објашњава:

– Мој посао је да забележим тишину локације, места на којем је филм снимљен, а посао редитеља је да је на прави начин употреби у филму – истиче Бекет и додаје да апсолутну тишину ниједан сниматељ звука у досадашњој историји филма није забележио.

– Филм „Катанац за бол” је класичан пример да апсолутна тишина не постоји. Једну од сцена снимали смо у пустињи, било је врло тихо, није било ветра, ни звукова померања песка, и имао сам утисак да ништа не чујем у слушалицама. Међутим, и у таквој наизглед тишини, има звукова, јер сам чуо своје дисање, откуцаје срца... – каже Бекет и додаје да је редитељка филма „Катанац за бол” Кетрин Бигелоу инсистирала на звуку у филму, јер је тиме желела да јунаке приближи публици.

– У филму има само неколико експлозија, чини ми се пет. Оне су врло упечатљиве, моћне и јаке да вас прибију у столици. Међутим, оно што после експлозија следи је тишина, а тиме је утисак о експлозији много јачи и ефектније утиче на емоције гледалаца – открива Бекет који ових дана снима звук у филму „Кориолан” Рејфа Фајнса.

– Екранизација Шекспировог „Кориолана” за Фајнса је велики изазов, јер је као сваки темељан британски уметник врло посвећен стваралаштву чувеног писца. Имам утисак да добро балансира глумца и редитеља у себи и да прецизно зна шта жели да прикаже – каже Бекет, који је награђен и Бафта наградом коју је освојио и његов колега Бери Акрој, директор фотографије.

– Београд је град врло разноврсних стилова и управо због те разноликости Фајнс га је изабрао за локацију новог филма. Када филм буду гледали, на пример, у Британији, гледаоци неће знати који је то град, али ће им деловати врло блиско. Београд има свој карактер у архитектури и Фајнс то жели да покаже на платну. Као сваки искусни филмски глумац, који је режију учио од мајстора као што су Ентони Мингела, Иштван Сабо или Фернандо Мериељес, он добро зна какво светло и фотографију жели – истиче Бери Акројд, који је за рад на филму „Катанац за бол” био номинован за Оскара за фотографију.

-----------------------------------------------------------

Бекет: Жена ми чува Оскара у Енглеској

– Оскар ми је код куће у Енглеској, на сигурном, ваљда. Не знам тачно где стоји у кући јер ми је жена обећала да ће да га чува, а ја сам одмах после доделе Оскара дошао у Београд да радим на новом филму Рејфа Фајнса – каже сниматељ звука Реј Бекет.