Србија важан регионални играч

Какви су ваши утисци после посете заменика државног секретара Џејмса Стајнберга Београду?

Стајнберг је дошао са поруком подршке америчко-српским односима. Поновио је сличне поруке које је пренео и потпредседник Бајден прошлог маја, нарочито у вези са нашом снажном подршком европској будућности Србије и њеним корацима у том правцу.

Можете ли да упоредите ову посету са посетом потпредседника Бајдена? Да ли је реч о истом правцу или неком новом?

То је у великој мери био наставак посете потпредседника Бајдена. Заменик државног секретара поновио је жељу да се наши односи са Србијом „ресетују“, и нашу жељу да проширимо сарадњу са Србијом у свим областима. Мислимо да Србија може да буде веома важан регионални играч, да постоји још много тога што можемо да урадимо како бисмо оснажили наше партнерство у домену безбедности, које је до сада било веома јака база наших односа. Волели бисмо да ојачамо односе у домену билатералних трговинских инвестиција и помогнемо Србији да заврши приступање Светској трговинској организацији. Желимо да урадимо и много више на ојачавању веза између људи из наших двеју земаља.

Да ли сматрате да је идеју о поновном отварању разговора о статусу Косова могуће спровести?

Верујемо да је питање независности и територијалног интегритета Косова решено. Надамо се да ће бити пронађени начини посвећивања практичним проблемима на терену и фокусирања на будућност. То је све велики део Стајнбергове шире поруке да се ослањамо на Србију и друге земље у региону да ураде шта могу како би се посветили дуготрајним регионалним проблемима.

Хоће ли САД да блокирају евентуални покушај Србије да у УН отвори расправу о тој тему?

Као што сам рекла, то је саветодавно мишљење. Када буде објављено, о њему ће бити поднет извештај Уједињеним нацијама, али оно је о теми проглашења независности Косова, а не о статусу или другим питањима. Надамо се да се издавање тог мишљења неће онда посматрати као прилика да се поново покрену та питања, већ да се превазиђе прошлост и фокусира се на будућност.

Може ли декларација српског парламента о Сребреници да буде довољна основа за поправљање односа Београда и Сарајева?

Мислимо да је осуда масакра 1995. у Сребреници био веома позитиван и важан корак према помирењу. Задовољни смо реакцијом одређеног броја политичара у БиХ, другде и у ЕУ и надамо се да ће ово омогућити већу фокусираност ка будућности.

Очекујете ли да у некој сличној форми и из Загреба и Сарајева стигну извињења за злочине почињене над Србима?

Генерално, мислим да је корисно и важно да све земље у региону наставе да теже помирењу. Свакако су нас охрабрили неки позитивни кораци предузети претходних недеља, нарочито у односима Србије и Хрватске. Рецимо, мислимо да су скорашњи састанци председника Тадића и Јосиповића веома добродошли и да ће да пруже основ за хватање у коштац са свим нерешеним проблемима тих двеју држава.

Чини се да САД подстичу Београд да уђе у НАТО, а да га Русија обесхрабрује?

Србија има однос са НАТО-ом кроз програм Партнерство за мир у коме је до сада активно учествовала и надамо се да ће тражити и додатне прилике за сарадњу. Када је реч о Русији, и она има однос са НАТО-ом. И тамо, кроз Савет НАТО-Русија, тражимо начине да појачамо сарадњу. И у последње време било је неких важних корака у сарадњи – у вези са Авганистаном, борбом против тероризма, и другим изазовима. Разумемо и поштујемо да је ситуација у вези са чланством у НАТО и самим НАТО-ом посебно осетљива овде и очито је свака одлука о потенцијалном чланству на самој Србији. Снажно подржавамо оно што би земља желела да чини у погледу ПзМ и већег доприноса мултинационалним мировним операцијама. Што се тиче наших билатералних односа на пољу безбедности, они су једна од јачих страна нашег односа. Рецимо, Војска Србије и Национална гарда Охаја одлично сарађују. Прошле седмице, Србију је посетио командант Копнене војске Европске команде Оружаних снага САД, генерал Картер Хам. Пре неколико недеља, био је ту и адмирал Џејмс Ставридис, командант Европске команде Оружаних снага САД и врховни командант савезничких снага у Европи. Мислимо да такве врсте безбедносних партнерстава, оних у које би Србија желела да буде укључена, пружају прилике да Србија буде важан чинилац када је реч о доприношењу регионалном и глобалном миру. Коначно, врата НАТО остају отворена, а одлука је на Србији.

Да ли видите могућност за неко озбиљно побољшање привредне сарадње САД и Србије?

Да, видим. То је област на коју бих желела да се фокусирам и надам се да ћемо напредовати у годинама које предстоје. Знам да је ово време нарочитих изазова, не само за Србију већ и генерално, за привреду на светском нивоу. Велика је конкуренција, када је реч о новим пословима и инвестицијама... Овде су неки веома важни амерички инвеститори – Ју-Ес стил, Бол Пекиџинг и други. Мислим да су они већ показали да дају добар допринос српској привреди. Интересовање Вашингтона за овај аспект нашег односа је веома велико. Недавно је високи службеник Стејт департмента посетио Србију и одређени број других земаља у региону да би истражио како можемо да унапредимо однос у смислу трговинских инвестиција на обострану корист. Једна од области о којој сам доста причала откад сам дошла јесте чланство у Светској трговинској организацији. Надамо се да би завршетак процеса приступања СТО био важна компонента у процесу приступања Европској унији и отварању тржишта. Мислим да је то веома важно. Видећемо шта можемо да урадимо.

Можемо ли да очекујемо неку нову инвестицију?

Чујем да интересовање Американаца за бизнис расте. Више се распитују, али да ли ће то водити ка новим великим инвестицијама – не могу да кажем. Ипак, мислим да овај знак охрабрује. Желимо да људи знају да овде има доста могућности и мислим да и САД и сама Србија могу још много шта да ураде у вези с тим, да помогну да се она „брендира“. То, наравно, значи и да се треба позабавити и неким питањима конкурентности, јер инвеститори ће увек гледати где могу да остваре највећу корист. Опет, мислим да овде постоји велики потенцијал и желим да радим на томе.

П. Р.