Паук вратар

За велике пауке вратаре, који живе у источним деловима Азије, у Аустралији и на југу Африке, време је стало. Ове примитивне животиње и данас изгледају исто као што су изгледале у време касног палеозоика.

Пауци вратари име су добили захваљујући необичном начину живота и лова. Њихово станиште налази се у јами ископаној у земљи или у шупљини издубљеној у стаблу, а улаз у кућицу готово је неприметан, пошто је затворен вратима иза којих гладни домаћин сатима вреба жртву.

Вратар је усамљеник. Склониште у којем живи копа сам, а затим плете непромочиви свилени покров којим прекрива зидове и улаз у јаму, како би се заштитио од грабљиваца и паразита, спречио урушавање земљишта и одржао сталну температуру и влажност у свом станишту. Током живота обично ископа само једну јаму а затим је проширује, пошто и сам стално расте.

Мужјак паука вратара улази у женкину јаму само ако му она то дозволи. Одмах после парења он заувек напушта њен дом и убрзо угине. Женка снесе јаја у торбу од свиле па је окачи на зид јаме. После неколико недеља млади долазе на свет, а већ петнаестак дана касније мајка их избацује напоље.

Чим млади вратар напусти јаму у којој је рођен, почиње изградњу сопственог дома. Прво ногама уситни земљу, а затим почиње да дуби вертикални тунел у тлу. Неке врсте паука вратара вишак земље на површину избацују гурајући га ногама, док други пауци сваки груменчић земље уредно умотавају у свилене нити и тако га износе из јаме. Поред главног излаза, јама често има и добро скривена вратанца за бежање у случају опасности.

Пошто свој дом обложи свиленим прекривачем, паук вратар извлачи вишак свиле на површину и за њега причвршћује врата направљена од глине или блата. Вратанца су најчешће кружног облика или налик на латинично слово „D” и благо испупчена према површини. Да би била што мање приметна, станар их облаже травкама, маховином, сламом или каменчићима, тако да се потпуно ускладе са околином. Афрички вратари који живе у стаблима, своју шупљину у дрвету такође облажу свилом, а врата прекривају комадићем коре.

Кад се смести у јаму и ногама затвори врата, паук вратар је безбедан од грабљиваца, али и невидљив за свој плен. Преостаје му само да чека. Кад се стонога или неки инсект, не слутећи опасност, примакне вратаревом склоништу, домаћин ће у делићу секунде испружити предње ноге, увући га у рупу и поново залупити врата. Муњевита реакција паука вратара могућа је захваљујући „аларму” који поставља око кућице: свуда око улаза паук разапиње танке свилене нити и распоређује гранчице и травке. Чим осети да је нека од њих задрхтала пожуриће ка плену.

Иако никада не излази из јаме, вратар често страда од грабљиваца који случајно набасају на његово склониште. Ови пауци могу да доживе дванаестак година, али најчешће страдају већ у првој или другој години живота.