Туга због губитка

Без обзира на то да ли је животиња стара и болесна, па власници имају времена да се полако навикну на чињеницу да ће их ускоро напустити, или је љубимац изненада настрадао, патња за њим је нормално осећање којег се не треба стидети.

Осим туге због губитка, често се јављају и друга осећања – бес према људима који су повезани са смрћу животиње – возач који ју је усмртио или ветеринар који није успео да јој спасе живот. Најважније је не задржавати бол у себи. Највише помаже разговор са неким ко и сам воли животиње и ко ће разумети ваша осећања.

Када је љубимац тешко болестан или је због старости његов живот изгубио на квалитету толико да се животиња само мучи, многи се одлучују на еутаназију, или како више воле да кажу, „успављивање”. Када је препоручи, ветеринар посматра само физиолошке функције, док је власнику веома тешко да ситуацију сагледа објективно, занемарујући осећања, што је сасвим нормално. Приликом одлучивања о судбини љубимца, требало би да се изјасне сви чланови породице. Многи осећају да би у последњим тренуцима требало да остану уз свог пријатеља и тако му искажу своју љубав и подршку. Међутим, треба бити искрен према себи – уколико човек не може да контролише емоције, и животиња ће се потрести на последњем растанку.

Смрт кућног љубимца веома је трауматично искуство за децу, којој је то често и први сусрет са смрћу. Са најмлађима треба бити искрен, објаснити им шта се догодило и дозволити им да искажу своја осећања. Приликом разговора треба избегавати еуфемизме. Није добро одмах после смрти кућног љубимца набавити новог. Већини људи потребно је време да преболе губитак. Када у породицу ипак стигне нови члан, треба избегавати било каква поређења, која ће, под теретом емоција, увек бити на његову штету. Новог љубимца не треба посматрати као замену за његовог претходника, већ као пријатеља са којим вас очекује много љубави и радости.