Обама: Идемо на Марс

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 16. априла – Амерички астронаути више неће слетати на Месец, „јер тамо смо већ били”. Уместо тога, НАСА (Национална аеронаутичка и свемирска администрација), свој буџет и своје умове упослиће у пројекте да се отпутује „много даље”. Да се прво слети на неки астероид, а потом и Марс. „Ја очекујем да ћу то видети”.

Ово су планови председника Барака Обаме које је изнео у свом јуче по подне одржаном говору у Кенеди свемирском центру на Флориди, где је, пред око 200 одабраних званица, први пут детаљније образложио своју визију америчких свемирских амбиција и одговорио критичарима који су неке његове раније изјаве протумачили као америчко повлачење „са свемирских граница”.

Обамини планови за НАСА доносе, према овдашњим оценама, неке од највећих промена у њеној историји. Те промене нису само у напуштању програма „констелејшн” (сазвежђе), у који је досад уложено девет милијарди долара и који је увелико иза рокова, већ и порука да свемирска администрације „не може више да функционише на стари начин”.

„Желимо скок у будућност”, поручио је Обама, унеколико на сличан начин као што је то пре око пола века (1961) на истом месту изговорио Џон Кенеди, најављујући програм слетања на Месец који се обистинио само осам година касније, 20. јуна 1969. Председник није, међутим, говорио о прецизним датумима, ако се изузме напомена да „очекује да ће то видети”, односно жеља је да се то догоди за његовог живота. Наговестио је међутим да би нову свемирску летелицу „пројектовану за дуга путовања, која би омогућила прве летове са посадама иза Месеца, у дубоки свемир” – Америка могла да има до 2025.

До средине 2030. свемирски брод са посадом би могао да облети око Марса и да се безбедно врати. Пре слетања на „црвену планету”, људи би крочили на неки астероид, где је гравитација мања и захтева ракете са мање горива. Све ово међутим подразумева одустајање од Бушових планова да амерички астронаути до 2020. поново слете на Месец.

„Свемирски програм није луксуз, већ неопходност за Америку”, напоменуо је Обама у свом аплаузима 15 пута прекиданом говору. Неопходност су и прагматично-политичка, јер „пензионисање” остарелих шатлова већ ове јесени, уз одустајање од „констелејшна”, подразумева да без посла на Флориди и у Калифорнији, где су истраживачки центри НАСА, остане око 9.000 људи. Нови програми, пак, треба да створе око 12.000 нових послова.

Обамин приступ свемирском програму критиковали су и неки од хероја америчких свемирских подухвата, као што су Нил Армстронг, први човек на Месецу, и Џин Сернан, члан посаде последњег слетања на Земљин сателит. Такође, замера му се што коначно приземљење „шатлова”, уз планове да их у догледној будућности замене сличне летелице из приватног сектора, Америци, док се то не догоди, као једину опцију оставља „услужне” летове до орбиталних станица руским „сојузима”, по цени од 50 милиона долара по „путнику”.

Овогодишњи буџет НАСА је 15 милијарди долара, и знатно је мањи у поређењу са оним из 1965, када је пројектовано слетање на Месец. Обама је међутим обећао да ће фондови намењени НАСА у идућих пет година бити увећани за шест милијарди.

----------------------------------------------

Обама зарадио 5,5 милиона

Вашингтон – Барак Обама је прошле године зарадио 5,5 милиона долара у бруто-износу, показује његова објављена пореска пријава. Пошто је председничка плата 400.000 долара годишње, остало су хонорари од његове две аутобиографске књиге, које се одлично продају и у Америци и у иностранству. Прва, „Снови мога оца”, донела му је око 3,3 милиона, а друга, „Смелост наде”, нешто више од два милиона долара. На све ово ће морати да плати порез од 1,79 милиона. У приходе није урачунао Нобелову награда од 1,4 милиона долара, које је поклонио у добротворне сврхе као и остале милосрдне прилоге од 329.000 долара.

М. Мишић