Тужилаштво не занимају злочини

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 16. априла – Очекујемо од Врховног државног тужиоца Црне Горе да у сарадњи са државним тужиоцима Хрватске и Босне и Херцеговине преузме гоњење починилаца ратних злочина над припадницима никшићко-шавничке групе у Војноистражном центру „Лора” у Сплиту, као и гоњење држављана Црне Горе који су починили злочине над српским становништвом у општини Чајниче, закључак је са округлог стола „Правда и једнак третман за жртве ратних злочина” који је данас одржан у Подгорици.

На округлом столу, који је организовао Центар за грађанско образовање (ЦГО) и Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе, закључено је да ниједан злочин не сме бити заташкан, а да се све жртве морају „једнако уважити без обзира на њихово лично својство или припадност било којем колективитету”. Председник Управног одбора Удружења бораца Радан Николић казао је да о околностима масакра и ликвидације црногорских резервиста бивше ЈНА, које су заробиле оружане снаге Хрватске, постоји обимна документација и сведоци, али да се најважнија још налази код Комисије за нестала лица Владе Србије.

„Са ратним злочином над црногорским резервистима у Хрватској и Босни и Херцеговини упознали смо и бившег председника Владе Жељка Штурановића, бившег врховног државног тужиоца Весну Меденицу, бившег министра рада и социјалног старања Миодрага Радуновића и бившег председника Комисије за нестала лица Жељка Томовића”, казао је Николић. „Меденици смо 2006. године доставили информацију о Никшићко-шавничкој групи са иницијативом да, у сарадњи са хрватским државним тужиоцем Младеном Бајићем, предузме радње из своје надлежности, али нисмо добили повратну информацију.”

Он је нагласио да су од заменика општинског државног тужиоца у Сплиту Микеле Квичимаро информисани да због злочина над црногорским војницима у Лори никада није било сарадње са државним тужилаштвом Црне Горе.

Извршни директор ЦГО Далиборка Уљаревић навела је да се у Црној Гори системски и дуго избегавало отварање питања суочавања са прошлошћу, додајући да су само континуирани напори дела цивилног сектора довели до разговора о тој теми.

„До сада се превише манипулисало подацима о жртвама и несталима”, рекла је Уљаревићева. „Једино рашчишћавањем ових питања можемо ићи даље у европску будућност. Постојећи механизми у земљама региона и на ширем међународном нивоу су корисни и драгоцени, али очито недовољни да се неки процеси изведу до краја”.

Председник далматинског Комитета за људска права Тончи Мајић казао је да постоји сведок који спомиње имена и презимена неколико убица.

„Тај сведок је спреман, да ако неко да кривичну пријаву, сведочи пред хрватским судом. То је више него довољно података да некога обесите. Ако за све то хрватско тужилаштво није остварило сарадњу са црногорским, то је урађено тенденциозно и са разлогом”, оценио је Мајић. „Бајић је у августу прошле године сведочио у Хагу и изговорио низ безочних лажи, које су додатно улиле сумње у његове добре намере да заиста истражи те случајеве. Поставља се питање његове одговорности, јер је он као војни тужилац био дужан да те случајеве истражи и процесуира. Нема никаквог трага да је он ишта радио на томе.”

Председник Удружења логораша Требиња Вукан Ковач је саопштио да се више од 60 људи није вратило својим породицама и да би требало анимирати грађане Подгорице и Црне Горе да врше притисак на државне органе и траже оног ко је направио злочин над њиховим грађанима.

„Ако је истина, а претпостављам да јесте, да је црногорско руководство у одређеном моменту исплаћивало ратну одштету за краве и козе, нелогично је да се не интересује за своје грађане које су одведени и на зверски начин тамо страдали”, рекао је Ковач.

Заточеник логора Веско Бојовић је, описујући живот у Лори, казао да су се затвореници морали међусобно тући.

„Морали смо. Ако нећеш ти њега, хоће он тебе”, изнео је Бојовић.

Председник црногорског удружења бораца Радан Николић тврди да о логору „Лора” постоје три документарна филма, које ниједна телевизија у Црној Гори није желела да прикаже.

„Борци немају проблема да се суоче са тим, већ је проблем у државним структурама”, сматра Николић. „Црна Гора је била пример мултиетничности захваљујући грађанима, а не власти.”

Члан скупштинског Одбора за људска права и посланик Покрета за промене Коча Павловић оценио је да је „општепозната ствар да злочин прикривају злочинци”. „Постоји једна готово економија злочина. Политичка елита, попут наше, била је доносилац одлука у том времену злочина, чиме су били креатори политике тог времена. Они неспорно носе политичку одговорност”, поручио је Павловић.

Округлом столу није присуствовао нико од надлежних државних органа Црне Горе, упркос томе што су им организатори, како је саопштено, упутили званичне позиве, чему су се посебну зачудили гости из Хрватске.

Новица Ђурић