Утискивање гаса у Банатском Двору

АРАНЂЕЛОВАЦ – У складишту гаса у Банатском Двору тренутно се ради на утискивању гаса за потребе будуће грејне сезоне, а доласком руског партнера, крајем априла или почетком маја, почеће да стижу и прве количине „јастучног гаса”, изјавио је Танјугу данас у Аранђеловцу генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић.

„Имаћемо складиште капацитета између 300 и 450 милиона кубних метара, а до краја маја стићи ће компресор из Америке, што значи да ћемо моћи потпуно да утиснемо предвиђене количине јастучног и комерцијалног гаса”, рекао је Бајатовић.

Србија тиме стиче пуну енергетску независност за домаћинства и даљинске ситеме грејања у току од 60 дана, објаснио је Бајатовић и најавио скоро потписивање уговора са мађарским складиштерима у циљу „размене енергетске безбедности”.

„Постоји могућност да се са њима договоримо како би мађарски складиштери и дистрибутери, у случају неке невоље, могли из својих складишта у Србији да испоручују гас у одређеним количинама, у трајању од месец дана”, рекао је он.

Бајатовић је обећао да ће до краја ове године бити изграђено још једно складиште у Банатском Итебеју, капацитета милијарду кубних метара, за шта је „Србијагас” добио 70 милиона евра кредита од Европске инвестиционе банке.

„Ради се о релативно сувом складишту за које не требају велике количине јастучног гаса”, рекао је Бајатовић и навео да ће одатле бити потребно изградити два гасна правца, један од Банатског Итебеја до Банатског Двора, што је релативно близу, али и од Итебеја до Београда, чиме ће се удвостручити транспортни капацитети.

Вредност тог пројекта је 105 милиона евра, од чега је 70 милиона обезбеђено од Европске инвестиционе банке, а остало це бити комерцијални кредити, објаснио је Бајатовић и рекао да ће ново складиште бити потпуно у власништву „Србијагаса”, мада постоји могућност да се и Влада Србије укључи у тај пројекат.

„Оно што нас у 'Србијагасу' плаши је повећање цене гаса”, рекао је Бајатовић јер је, како је оценио, гас социјално питање у Србији.

„Иако је цена гаса, који скоро 95 одсто увозимо, 20 до 35 процената нижа него што би требало да буде у овом моменту, локалне сампоуправе и даљински системи грејања нису у стању да плате 'Србијагасу' испоручене количине”, рекао је он.

Бајатовић је напоменуо да је у прошлој и овој грејној сезони „Србијагас” практично кредитирао своје потрошаче и да у овом моменту само Београдске електране дугују 5,5 милијарди, а укупни дугови даљинских система грејања су девет милијарди динара.