Коридор 10 у ћорсокаку
Од распада Југославије у нашој земљи је завршено тек 250 километара аутопутева. Још толико је преостало да би Коридор 10 постао најрентабилнија фабрика у Србији, која би могла да донесе годишњи профит од око милијарду евра. Ова влада га је прогласила за национални приоритет и обезбедила 1,2 милијарде евра из међународних кредита за његов завршетак. У последње две године је изграђено око 50 километара, а обећано је да ћемо до краја 2012. године имати комплетан аутопут од Хоргоша до бугарске, односно македонске границе. Али се опет, као и много пута до сада чује, да се са пројектовањем касни шест месеци, и да се уопште споро и немарно ради. Национални савет за инфраструктуру се на последњој седници сагласио да сви који су кочили изградњу треба да буду смењени. И на томе је за сада све остало.
Jедино што је извесно јесте да ће садашње предузеће „Коридор 10”, задужено за расписивање тендера на овом међународном коридору, добити највероватније шира овлашћења и веће надлежности, како би растерећено дугова и хипотека убрзало завршетак Коридора 10. Оно ће променити назив у „Аутопутеви Србије” јер би требало да надгледа радове и на аутопуту према јужном Јадрану, који би такође, бар како је најављено, требало ове године да почне да се гради.
„Основни проблем јесте што се Коридором 10 нико није бавио десет година. Ова влада почела је да ради од нуле. Сем идејних пројеката нисмо имали ниједан километар главних пројеката, а ни километар аутопута према Црној Гори. А нисмо имали завршену ни експропријацију, за њу нам сада треба још 80 милиона евра. За годину и по дана смо се како-тако организовали, па до 1. маја завршавамо све главне пројекте. Каснимо тамо где се умешало неко друго министарство, тамо где се умешао директор ’Путева Србије‘....”, пожалио се недавно за „Политику” Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, када је покренута прича о одговорности на Коридору 10.
(/slika2)Иако се ова међународна саобраћајница, најмање две деценије описује истим речима: „приоритет број један”, „окосница развоја домаће инфраструктуре и привреде”, „ крвоток економије” главни пројекти на свим деоницама према најновијој најави Зорана Дробњака, директора „Путева Србије”, биће готови тек 1. јуна. Досад је изузето земљиште за 87,7 километара аутопута, а поступак експропријације је у току за 67 километара.
– Без обзира на то што је држава добила кредите за изградњу, она нема довољно пара за ове две ставке, које су кључне да радови почну. Лоше економско стање, а у последње време и политизација, једини су разлог што се на Коридору 10 не ради брже – каже наш извор добро упућен у оно што се дешава око Коридора 10.
Пројекти су касно поручени јер „Путеви Србије” нису имали пара. То предузеће од путарина приходује 200 милиона евра и 100 милиона евра од акциза на бензин, а за квалитетно одржавање 15.000 километара путева, тврди наш саговорник, треба им милијарду евра. Ако хоће да изврше припреме за градњу Коридора, неће имати паре за одржавање и то је кључни проблем.
– „Путеви Србије” имају капацитет за пројектовање. Не треба правити нови систем, већ само побољшати оно што не функционише. Предузеће „Коридор 10” је политичка импровизација. И са новим предузећем ће бити исто. Да би се изашло из те организационе конфузије потребно је једно добро државно освешћење – закључује наш саговорник и додаје да држава због свега тога плаћа камате од 0, 05 одсто за неповучена средства из кредита.
Да је организација, а не новац, главна кочница упозорио је пре две године Млађан Динкић, министар економије, када је изнео податак„ да је у 2007. години за Коридор 10 из буџета издвојено 270 милиона евра, али су због немарности институција паре враћене у државну касу и преусмерене на другу страну”.
Радови на завршетку овог „вечног пројекта” почињали су обично у време политичких кампања. Рецимо, у септембру 1997. године, у септембру 2000. године, па 2004, али је градња споро или никако одмицала.
Нова градитељска офанзива, коју је Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, најавио као „почетак завршетка” кренула је код Прешева 14. јула 2008, на готово истом месту где је 1997. године радове отворио тадашњи председник владе Мирко Марјановић. Потом је 2001. године премијер Зоран Ђинђић најавио да ће деоница од Лесковца до македонске границе бити завршена до Олимпијаде у Атини 2004. године. Са Грцима је договорено да из Хеленик плана издвоје 100 милиона евра. Ова влада је обновила преговоре, али због тешке финансијске ситуације те земље на њих се у овом тренутку готово не рачуна. Ускоро би требало да уследе нови тендери за деонице према Македонији (Грделица–Грабовица и Владичин Хан – Доњи Нередовац).
Са Бугарима је после петооктобарских промена договарана заједничка изградња аутопута Ниш–Софија. Али од тога није било ништа. Идеја о концесији, која је уследила, пропала је такође јер су саобраћајне студије показале да не постоји оптималан проток саобраћаја. Сада када је Светска банка обезбедила паре, почела је градња обилазници око Димитровграда, а радови на повезивању овог града са Пиротом се очекују на лето.
Обилазницу око Београда прати судбина Коридора. За 20 година изграђена је тек половина, односно 24,5 километара. Европска инвестициона банка је 1998. године одобрила кредит од 105 милиона евра. Убрзо потом новац је повучен због бомбардовања. Искоришћено је само шест милиона. Са исплатама зарада се каснило, па се градило споро. Колико мало се водило рачуна најбоље потврђује да је Министарство за капиталне инвестиције у 2007. години преусмерило само девет милиона евра на обилазницу, без обзира на то што се журило са њеним завршетком због обнове моста „Газела”. Тек када су се наредне године удружили град и Република завршена је деоница од Остружнице до Ибарског пута и исплаћени су дугови путарима. Кредит од 115 милиона евра за део од Батајнице до Добановаца чека више од две године зато што се тек приводи крају експропријација земљишта.
Северни крак Коридора 10 тек сада се гради, иако је 1997. године Слободан Милошевић на отварању деонице Фекетић–Хоргош, непуна два месеца пре него што ће постати председник СР Југославије обећао да ће цео аутопут бити готов годину дана касније. У сличном маниру настављено је прикупљање политичких поена тако да је деоница од Батајнице до Бешке отварана два пута. То је најпре учинио премијер Зоран Живковић осам дана пре парламентарних избора у децембру 2003. године. Свега шест месеци касније исти део аутопута отворио је Велимир Илић, као министар за капиталне инвестиције напоменувши да је пут од Батајнице до Бешке „тек сад комплетно завршен” и додао да су његови претходници ту деоницу отварали док још није била завршена.
Лева трака аутопута од Новог Сада до Београда је некако завршена, пошто је раскинута концесија са конзорцијумом Београдске банке, Боровица транспорта и ПИМ-а, коју су у јуну 2000. године добили. Али, остао је недовршен мост код Бешке, за који је тендер расписан још 2004. године. Аустријска „Алпина” је пробила све рокове и још га није завршила.
Недовршени део аутопута од Хоргоша до Новог Сада у време владе Војислава Коштунице био је део концесије аутопута Хоргош–Пожега. Пошто је раскинут концесиони уговор, влада Мирка Цветковића је из буџета финансирала изградњу 20 километара, а ускоро почињу радови и на преосталих 110 километара полуаутопута од Новог Сада до мађарске границе. Ове године би такође из државне касе требало да буде финансирана изградња аутопута од Београда ка Лајковцу. Недавно се у Србији појавио конзорцијум америчког „Бехтела” и турске „Енке” (који заједно граде 180 километара аутопута Врбница–Мердаре) и понудио да финансира и гради аутопут према јужном Јадрану.
Михаило Малетин, бивши професор Грађевинског факултета, са катедре за путеве, железнице и аеродроме сматра да је наш највећи хендикеп непостојање стратешког плана развоја путне мреже Србије. Словенија и Хрватска су, каже, прво поставиле стратегију на ноге и чврсто се држе зацртаних планова, који нису за мандата једне владе.
– Нико код нас не зна ни којим редом, ни како ни зашто, а о економским ефектима и да не говорим. У последње време нас је захватила опсесија аутопутевима па их постављамо и тамо где треба и где не треба. Данас причамо о једном аутопуту, сутра најављујемо други. Политичари треба да препусте струци да каже да ли је нешто саобраћајно и економски оправдано – каже Малетин.
Он подржава одлуку о завршетку Коридора 10 сматрајући да за то не постоје крупне препреке. Кашњења правда чињеницом да саобраћајном мрежом годинама нико није управљао како ваља.
Маријана Авакумовић
-------------------------------------------------------------
КАРЛОВ УГАО
.Тендери за градњу аутопутева су праве заобилазнице.
. Чудни су путеви господњи. А тек Вељини и Мркини!
. Младе не интересује завршетак деонице до Хоргоша. Ионако путују у једном смеру.
. Код нас су изграђени само путеви дроге.
. Добијамо друштвену киселину од приватних асфалтних база.
. У Србији је живот јефтин, јер су путеви скупи.
. Коридор 10? Мрка капа.
. Овај пут, мора бити пут.
Драгутин Минић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


