Рекордни „спринт” Вороњина

Вулкански облак са Исланда који се надвио над великим делом Европе, донео је проблеме и организаторима Београдског Тајм форс маратона, али ипак неће значајније утицати на квалитет највећег празника трчања у Србији. Неколико квалитетних атлетичара и рекреативаца који су већ чекирали карте за Београд , као и бројни новинари, остали су на аеродромима, али организатори су реаговали муњевито и на волшебан начин нашли адекватне замене. Последњи учесници су стигли у цик зоре, неколико сати пре старта (данас у 10 сати испред Народне скупштине), а слику са 23. Београдског маратона моћи ће посредством прес центра који је направљен у Лондону да виде љубитељи трчања у 160 земаља у свету !

Један рекорд је већ пао, а поставио га је Пољак Марјан Вороњин, најбржи бели спринтер свих времена (10,00 на 100 метара, 1984), који је промотор манифестације. У главни град стигао је јуче аутомобилом, прешавши 1400 километара, показавши невероватну приврженост идеји трчања, упркос проблемима са авио превозом и личном болу и жалости због авионске несреће у Русији у којој је страдао велики број његових земљака и личних пријатеља. Вороњин (54), који је изборио место међу великанима европске и светске атлетике, показао је тако не маратонску, него спринтерску упорност!

–Стигао сам на варшавски аеродром и добио информацију да је отказан лет за Београд. Покушао сам да обезбедим превоз из Беча, затим из Прага, али одговор је био исти – авиони не лете. Нисам имао друге, позвао сам менаџера Београдског маратона Кента Андерсона и поручио да не брину. Сео сам са пријатељем у ауто и ево ме у Београду – рекао је Вороњин, који је у знак захвалности од насловног спонзора маратона добио сат који жури десет секунди, колико износи и његов најбољи резултат у спринту.

Све информације из штаба организатора маратона указују да је главни град спреман за још један спектакл. Члан Градског већа Дејан Мали истакао је да се Београд поноси овом манифестацијом и тимом људи који је из године у годину подижу за лествицу више. Председник Олимпијског комитета Владе Дивац указао је на дугу традицију трчања у Београду.

– Пре равно сто година Олимпијски клуб организовао је први маратон, а две године касније трка је била квалификациона за Игре у Штокхолму где су се први пут појавили српски такмичари, а Душан Томашевић је заузео 37. место. Очекујем одличне резултате и позивам Београђане да изађу на трасу и поздраве учеснике – рекао је Дивац.

Директор маратона Дејан Николић изразио је захвалност свим градским службама које су се потрудиле да Београд блиста и помогли да технички услови буду на висини до најситнијих детаља.

– По ко зна који пут видело се да град живи за маратон. Траса је идеално урађена и обезбеђена, што уз лепо време најављује и одличне такмичарске резултате. Успели смо да преусмеримо једну групу кенијских атлетичара из Истанбула за Београд, па се надамо и рекорду стазе – нагласио је први човек маратона.

Иако је тешко прогнозирати победника, најближи да уђу у историју Београдског маратона су Кенијци Маијо и Чебоибоч. Њихов земљак Косгеји пре четири године претрчао је стазу у времену 2:10,54, али Чебоибоч има у ногама 2:08,17 и друго место на чувеном маратону у Њујорку. Домаћа јавност највише очекује од Оливере Јевтић која је рекордер полумаратона са 1:11,41, а у одличној форми је и најављује још бољи резултат. Наравно, победници ће бити сви који заврше трку, од професионалаца, до учесника Трке задовољства која стартује пет минута после маратонаца и полумаратонаца.

М. С.