Супермен оборен у Јадру

Дра­ги­нац – За­ви­ја­ју­ћи зву­ци че­ли­ка аме­рич­ке бу­ши­ли­це „дел­та бејз 540”, ко­ја про­ди­ре 800 ме­та­ра ду­бо­ко у Зе­мљи­ну утро­бу, ме­ша­ју се са Сти­во­вим ко­ман­да­ма, не­ве­ро­ват­ном ме­ша­ви­ном аустра­лиј­ског ен­гле­ског и пи­ро­ћан­ског срп­ског. Ста­ни­мир Ла­за­ре­вић по­бе­гао је од мар­ша­ла из Пи­ро­та 1967. го­ди­не, бу­шио је по руд­ни­ци­ма зла­та у Аустра­ли­ји, ис­тра­жи­вао по џун­гла­ма Па­пуе и Но­ве Гви­не­је, ме­ђу ру­дар­ским ве­те­ра­ни­ма одав­но је сте­као сла­ву као Стив, чо­век ко­ји зна бар 100 је­зи­ка. Али,у бај­ко­ви­тим пре­де­ли­ма се­ла Дра­ги­нац, Стив је пред нај­ве­ћим иза­зо­вом ка­ри­је­ре. Узор­ци сте­на из за­пад­не Ср­би­је, дуж ре­ке Ја­дар, ко­је ва­ди ње­го­ва еки­па, а за­тим их тран­спор­ту­је у те­рен­ски обје­кат мул­ти­на­ци­о­нал­ног ги­ган­та „Рио Тин­то”, ста­ци­о­ни­ра­ног де­се­так ки­ло­ме­та­ра да­ље, у се­лу Ру­ња­ни, тре­ба да по­ка­же нај­ма­ње две ства­ри. Ка­да ће „Рио Тин­то” за­по­че­ти са екс­пло­а­та­ци­јом ру­де и да ли ће ва­ђе­њем ја­да­ри­та, ко­ји је по хе­миј­ском са­ста­ву иден­ти­чан фик­тив­ном крип­то­ни­ту, ма­гич­ном кри­ста­лу ко­ји Су­пер­ме­ну од­у­зи­ма над­људ­ске мо­ћи, за­у­век не­ста­ти мит о су­пер­хе­ро­ју ко­ји по пра­ви­лу ра­ту­је са от­ка­че­ним свет­ским зли­ков­ци­ма.

Је­дан од ли­де­ра у гло­бал­ном ру­дар­ском би­зни­су, бри­тан­ско-аустра­лиј­ска ком­па­ни­ја „Рио Тин­то” сва­ка­ко ни­је до­шла у Ср­би­ју да би да­ва­ла „бен­се­ди­не“су­пер­ју­на­ку. Не­над Гру­бин, ди­рек­тор бе­о­град­ске фир­ме „Рио Са­ва екс­пло­рејшн”, ћер­ке мул­ти­на­ци­о­нал­не ком­па­ни­је „Рио Тин­то”,по­ка­зу­је ми узор­ке ја­да­ри­та.

Ње­го­во от­кри­ће Си-Ен-Ен и „Тајмс” су 2007. го­ди­не про­гла­си­ли јед­ним од де­сет на­уч­них от­кри­ћа го­ди­не. Раз­лог је јед­но­ста­ван. По­ка­за­ло се да ја­да­рит са­др­жи хе­миј­ски еле­мент ли­ти­јум, кључ­ни ма­те­ри­јал за хи­брид­не и елек­трич­не ауто­мо­би­ле, ко­ји би мо­гао да до­ве­де до но­вих про­је­ка­та вред­них ви­ше од ми­ли­јар­ду до­ла­ра у сле­де­ћих не­ко­ли­ко го­ди­на. Узор­ци ја­да­ри­та спа­ко­ва­ни су у хан­га­ру „Рио Тин­та” на два­де­се­так ме­та­ра ду­гач­ким по­ли­ца­ма. Тим ге­о­ло­га ужур­ба­но ис­пи­ту­је ко­ма­де ру­де с бе­ли­ча­стим тач­ка­ма. Ка­да је пре три го­ди­не ми­не­ра­лог др Крис Стен­ли, у сво­јој лон­дон­ској ла­бо­ра­то­ри­ји,про­у­ча­вао ка­ме­ње ко­је му је по­сла­то из око­ли­не Ло­зни­це, ума­ло ни­је тре­снуо на под са сто­ли­це. Ка­мен ко­ји је ста­јао пред њим ни­је био кри­стал­но зе­ле­ни, ни­је иси­ја­вао зра­ке по­сле ко­јих Су­пер­мен из­гле­да као тип ко­ји се на­гу­тао ле­ко­ва за сми­ре­ње, али је био истог хе­миј­ског са­ста­ва као крип­то­нит. Зар пра­шка­ста ма­те­ри­ја у ко­ма­ду сте­не ко­ју др­жим пред­ста­вља тај­но оруж­је из ду­би­не све­те срп­ске зе­мље, ко­ја мо­же да из­ме­ни мо­дер­ну тех­но­ло­ги­ју и обе­сми­сли јед­ну див­ну стри­пов­ску СФ бај­ку? Гру­бин се, на­рав­но, ис­кљу­чи­во ба­ви овим пр­вим.

– У че­твр­так смо по­че­ли да ра­ди­мо на ис­тра­жи­ва­њи­ма у окви­ру сту­ди­је пре­ди­зво­дљи­во­сти за про­је­кат ис­тра­жи­ва­ња ли­ти­ју­ма и бо­ра у ле­жи­шту „Ја­дар“. Сту­ди­ја пре­ди­зво­дљи­во­сти об­у­хва­та бу­ше­ња, ко­ја под­ра­зу­ме­ва­ју ге­о­фи­зич­ка, се­и­змич­ка и ге­о­маг­нет­ска ис­тра­жи­ва­ња. Ову сту­ди­ју ра­ди­мо да би­смове­ри­фи­ко­ва­ли ре­зер­ве ру­де у ле­жи­шту, што ће­мо пре­зен­то­ва­ти цен­тра­ли ком­па­ни­је и Ми­ни­стар­ству ру­дар­ства и енер­ге­ти­ке Ср­би­је. Ако су ре­зул­та­ти сту­ди­је пре­ди­зво­дљи­во­сти по­зи­тив­не, ком­па­ни­ја „Рио Тин­то” ће из­ра­ди­ти сту­ди­ју из­во­дљи­во­сти. Ако и она бу­де по­зи­тив­на, до­не­ће се ко­нач­на од­лу­ка о отва­ра­њу руд­ни­ка – ка­же ди­рек­тор, с ко­јим оби­ла­зим те­рен­ске кан­це­ла­ри­је и ха­лу ком­па­ни­је.

До са­да су отво­ре­не 42 бу­шо­ти­не, а ове го­ди­не ком­па­ни­ја пла­ни­ра да отво­ри још 12 до 14, у ата­ри­ма се­ла Дра­ги­нац, Ја­ре­би­це и Сла­ти­на.

Гру­бин је оп­ти­ми­ста и пре­ма ње­го­вим ис­ку­стви­ма, а он је био је­дан од че­тво­ри­це љу­ди из ком­па­ни­је ко­ји су 2007. го­ди­не от­кри­ли ја­да­рит и ку­мо­ва­ли му, „Рио Тин­то” пла­ни­ра да за не­ко­ли­ко на­ред­них го­ди­на от­поч­не ру­да­ре­ње.

– У скла­ду с про­це­ње­ном свет­ском тра­жњом за ли­ти­ју­мом, про­из­вод­ња би мо­гла да за­поч­не 2014. го­ди­не, што се иде­ал­но по­кла­па с про­сла­вом сто­го­ди­шњи­це слав­не Цер­ске бит­ке. „Рио Тин­то” би се сим­бо­лич­но, отва­ра­њем руд­ни­ка, при­дру­жио обе­ле­жа­ва­њу овог зна­чај­ног да­ту­ма срп­ске исто­ри­је – от­кри­ва Гру­бин. У ата­ри­ма се­ла где се бу­ши, во­ђе­не су нај­же­шће бит­ке, а не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра да­ље од Дра­гин­ца, у Те­ке­ри­шу, на­ла­зи се спо­мен-обе­леж­је срп­ским ју­на­ци­ма.

Ка­ко су ме­шта­ни овог мир­ног кра­јо­ли­ка ко­мен­та­ри­са­ли из­не­над­ну по­ја­ву џи­по­ва и рад­ни­ка на бу­шо­ти­на­ма? Ге­о­лог Вла­ди­сав Ерић за­ду­жен је за кри­зни ме­наџ­мент „Рио Тин­та” на ло­ка­лу, јер је упра­во он пре­го­ва­рао са се­ља­ци­ма ко­ји на не­ко вре­ме из­најм­љу­ју сво­је њи­ве за бу­шо­ти­не и ис­тра­жи­ва­ња.

– Ка­да су нас ви­де­ли у џи­по­ви­ма, ми­сли­ли су да смо кри­ми­нал­ци. По­сле су сум­ња­ли да од­ла­же­мо ра­ди­о­ак­тив­ни от­пад. Ме­ђу­тим, ка­да смо по­при­ча­ли с љу­ди­ма на ску­по­ви­ма ко­је ре­дов­но одр­жа­ва­мосхва­ти­ли су шта ра­ди­мо –ка­же Ерић. Ди­рек­тор Гру­бин сма­тра да је раз­лог за ко­о­пе­ра­тив­ност ме­шта­на фер це­на за на­јам зе­мље ко­ју им ис­пла­ћу­је „Рио Тин­то”. Он је све­стан фа­ме ко­ја је пра­ти­ла ула­зак ме­га­кор­по­ра­ци­је у Ср­би­ју. Би­ло је чак ми­шље­ња струч­ња­ка ко­ја су под­гре­ва­ла те­о­ри­је за­ве­ре: да су аме­рич­ки шпи­јун­ски са­те­ли­ти за­пра­во от­кри­ли на­ла­зи­шта ја­да­ри­та, да ће стран­ци екс­пло­а­ти­са­ти на­ша руд­на бо­гат­ства, да је на по­мо­лу још јед­на пљач­ка ве­ка…

Гру­бин, ме­ђу­тим, ка­же да ни­ко у Ср­би­ји, чак и да то же­ли, не мо­же да про­да при­род­не ре­сур­се јер су ти ре­сур­си,пре­ма Уста­ву Ср­би­је, вла­сни­штво др­жа­ве. То кон­крет­но зна­чи да уко­ли­ко др­жа­ва усту­пи не­кој ком­па­ни­ји пра­во на ис­ко­па­ва­ње при­род­ног ре­сур­са, она то пра­во мо­же и да оду­зме, ако се утвр­ди да је имазло­у­по­тре­бе.

– Ако Ја­дар по­ста­не руд­ник, то ће би­ти по­слов­на опе­ра­ци­ја свет­ске кла­се– твр­ди Гру­бин.

У ка­фа­ни „Код Ца­ле­та” у Дра­гин­цу, не­да­ле­ко од бу­шо­ти­не, Бо­жи­дар Ђу­ка­но­вић, по­зна­ти­ји као Бо­жа Ђу­ка, нај­пре је сум­њао да та­јан­стве­ни љу­ди тра­же наф­ту.

– При­ча­ло се дане­што цр­но цу­ри из бу­шо­ти­на. Сад кад зна­мо шта ра­де, са­мо да нам ко­па­њем не ис­пре­ме­шта­ју се­ло. Има иде­ја да им про­да­мо и цен­тар се­ла за пет евра, па да га уљу­де.

Вла­сник ка­фа­не Дра­гу­тин Га­јић, зва­ни Ца­ле, осим што оче­ку­је раст за­по­сле­но­сти и про­ме­та у ка­фа­ни, пред­ви­ђа и на­је­зду ту­ри­ста. На­и­ме, до са­да се ми­сли­ло да је Су­пер­мен је­дан је­ди­ни и да је ро­ђен на дав­но уни­ште­ној пла­не­ти Крип­тон. По­сле от­кри­ћа ја­да­ри­та, из­ве­сно је да је Су­пер­мен из око­ли­не Ло­зни­це.

Алек­сан­дар Апо­сто­лов­ски

-----------------------------------------------------

Стра­те­ги­ја „Ја­дар”

 
Про­из­во­ђа­чи ли­ти­ју­ма су кон­цен­три­са­ни у Ју­жној Аме­ри­ци, у руд­ни­ци­ма Чи­леа и Ар­ген­ти­не. Ме­ђу­тим, сма­тра се да је кон­цен­тра­ци­ја про­из­вод­ње овог ми­не­ра­ла са­мо у јед­ном де­лу све­та ри­зич­на за бу­дућ­ност свет­ске ауто­мо­бил­ске ин­ду­стри­је, због мо­гу­ће по­ли­тич­ке не­ста­бил­но­сти или еле­мен­тар­них не­по­го­да, што је по­ка­зао не­дав­ни ра­зор­ни зе­мљо­трес у Чи­леу. За­то по­зна­ва­о­ци ге­о­стра­те­шких и ге­о­ло­шких при­ли­ка на­гла­ша­ва­ју зна­чај ле­жи­шта „Ја­дар”. Ја­да­рит је је­дин­ствен у све­ту јер по­се­ду­је и бор и ли­ти­јум. И, по­сто­ји са­мо у Ср­би­ји. Ту чи­ње­ни­цу не скри­ва ни Гру­бин:

– Цен­тра­ла „Рио Тин­та” с по­себ­ном па­жњом по­сма­тра ис­тра­жи­ва­ња у Ср­би­ји.

Овај ми­не­рал је и не­из­о­став­ни ма­те­ри­јал у про­из­вод­њи мо­бил­них те­ле­фо­на, пре­но­сних ра­чу­на­ра и дру­гих елек­трон­ских уре­ђа­ја.

„Рио Тин­то” је на ис­тра­жи­ва­ња у Ја­дру у по­след­њих пет уло­жио ви­ше од 10 ми­ли­о­на до­ла­ра, а ове го­ди­не пла­ни­ра три ми­ли­о­на.