Попис се „спотакао” о дијаспору

Од нашег дописника
Сарајево, 19. априла – Привремена парламентарна комисија за израду закона о попису становништва БиХ неуспешно је завршила свој мандат, није постигла консензус о свим решењима које третира предлог овог важног законског пројекта, што практично значи да нема закона, а самим тим ни пописа у априлу наредне године. Неуспеху су кумовали непомирљиви ставови политичких партија из ФБиХ и РС, с једне стране СДА и Странке за БиХ, а с друге СНСД-а по питању два законска решења: начина израчунавања етничке структуре становништва и око тога да ли ће се подаци пописа обрачунавати у Бањалуци или Сарајеву.

Представници СНСД-а сматрају да се етничка структура БиХ, на основу које се формира власт, може израчунавати само на основу пописаног резидентног становништва, док СДА инсистира да тим процесом мора бити обухваћена и дијаспора. То је, кажу, њихов „максимални компромис” и уједно услов да у закону остане и клаузула која би омогућила грађанима да могу да се изјасне и о националној припадности, вероисповести и матерњем језику, а за коју се залаже СНСД.

„Сагласни смо да у укупан број пописаног становништва уђу и резидентно становништво и дијаспора, односно присутни и одсутни. Међутим, за СНСД је једино могуће да се етничка структура државе, односно сваке територијалне јединице израчунава на основу пописаних држављана који стално живе у БиХ, а то значи без дијаспоре, без оних који су одсутни више од 12 месеци из БиХ”, изјавила је за „Политику” Милица Марковић, посланик СНСД-а у Парламенту БиХ и члан сада већ бивше комисије за израду закона.

На изричит став СДА да етно-културолошка питања могу бити укључена у попис само под условом уколико „у израчунавање етничке структуре уђе и дијаспора” Марковићева одговара да је „немогуће игнорисaти етно-културолошке компоненте, јер је то темељ на којем почива БиХ”.

Она истовремено процењује да је попис становништва у БиХ у априлу 2011. године, практично, „завршена прича”, што ће, највероватније, за који дан потврдити и Парламент БиХ, с обзиром на чињеницу да може само констатовати да привремена комисија за израду закона није успела да постигне договор.

Бранко Докић, председавајући комисије која је неславно окончала свој мандат и даље верује да шанса није заувек изгубљена и да одлука Парламента може да буде и сасвим другачија. Према његовом мишљењу захтев СДА да и дијаспора уђе у израчунавање етничке структуре становништва је неоснован и није у складу са стандардима Евростата.

„Поднећемо извештај Парламенту који може и позитивно одлучити у случају да Бошњаци одустану од захтева да основа за израчунавање етничке структуре БиХ буде и дијаспора, те да прихвате Бањалуку као место у којем би се обрађивали подаци пописа. У противном од пописа нема ништа”, каже Докић.

Халид Гењац из СДА узвраћа да његова странка „неће одустати од свог захтева” што само додатно поткрепљује прогнозе аналитичара да ће се „БиХ придружити Сомалији и Либану, као трећа земља у свету за коју неће бити статистичких података”.

Представник ХДЗ-а 1990. Мартин Рагуж сматра да је изостанак договора резултат недостатка политичке воље и визије. Иначе, ова странка инсистира на законској одредби у којој би било прецизирано да се „резултати добијени пописом 2011. године неће примењивати све дотле док БиХ не уђе у пуноправно чланство ЕУ”. Страх их је, кажу, да би „Хрвати као малобројнији конститутиван народ могли изгубити неколико места у власти која сада имају”.

Из Странке за БиХ понављају да „остају при својим принципима”, да се „попис ради само по обавезним одредницама Еуростата”, а што значи „без етничких обележја”.

Душанка Станишић