Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прислушкивани разговори могући доказ

Прислушкивани разговори могући доказ
Аутор Новица Коцић

Од нашег дописника

Рим, 20. априла – Надлежни тужилац Ђузепе Шелси након прелиминарног саслушања није хтео да коментарише досадашње резултате суђења, а у специјалној изјави за „Политику” је рекао да би једина евентуална препрека наступајућем суђењу била немогућност коришћења прислушкиваних разговора међу осумњиченима.

Реч је о разговорима између тадашњих црногорских функционера, као и између њих и бизнисмена осумњичених за шверц цигарета од 1994. до 2002. године. Делови тих разговора су познати јавности, а својевремено их је објавила и „Политика”.

У италијанским судовима стенограми прислушкиваних разговора су већ коришћени као докази, а када би постали део судских списа били су објављивани у медијима.

У понедељак је у Барију одржано прелиминарно саслушање четрнаест особа поводом истраге о међународном шверцу цигарета. Док је позиција Мила Ђукановића већ одавно архивирана (с обзиром на то да црногорски премијер ужива дипломатски имунитет), против црногорског министра финансија Мирослава Иванишевића (садашњег председника Сената Државне ревизорске институције) оптужба и даље стоји. Иванишевић је суду у Барију доставио исказ у коме сведочи да ни у ком виду није умешан у послове са мафијашким организацијама.

Прелиминарно саслушање у Барију у понедељак, због оптужбе за учешће у међународном шверцу, односило се и на Душанку Пешић-Јекнић, Бранка Вујошевића, Веселина Баровића, Станка Суботића, Андреја Драшковића, Бранислава Мићуновића, као и на двојицу Италијана – Ђузепа Гвидотија из Матере (46) и Антонија Нуволета из Напуља (65). Рочиште је, како потврђују из суда у Барију, одложено за 10. мај.

Подсетимо, специјална комисија италијанског парламента је 2001. објавила извештај на 130 страница о Црној Гори и мафији, где се наводи да је мафија обављала шверц користећи црногорске луке и магацине у оближњој Албанији, све до рата на Балкану. Средином деведесетих Црна Гора је наставила шверц са Италијом. Сумња се да је Црна Гора била главна оперативна база за шверц цигарета, оружја и дроге на Медитерану.

Само тринаест дана након објављивања поменутог извештаја 2001, италијанска скупштина изгласала је оштар закон против кријумчарења цигарета, сврставајући га у ред злочина мафијашких организација, за које је одређена и казна од петнаест година.

Две године касније, 2003. јавно тужилаштво из Напуља подигло је оптужбу против црногорског премијера Мила Ђукановића окривљујући га управо за сарадњу са мафијашким организацијама. Оптужба није приведена крају имајући у виду Ђукановићев дипломатски имунитет. Судија је ипак наредио хапшење Душанке Пешић-Јекнић (годинама комерцијални представник Црне Горе у Милану), која је у међувремену напустила Италију. Исте године државни тужилац Барија изабран је и за јединог тужиоца надлежног за поменуту истрагу. Ђузепе Шелси је тако данас и први човек истраге, у Италији познатије под називом „Montenegro Connection” (црногорска веза). Шелси је од тог тренутка годинама прикупљао изјаве и пре свега фискалне доказе из свих земаља у којима су свој рад обављала поменута мафијашка удружења: Кипра, Швајцарске, Хрватске, Србије, Словеније и САД.

У Швајцарској је јуна 2003. започета паралелна истрага под називом „Монтекристо”, посвећена истраживању финансијских операција које су десет година обављане између Швајцарске, Италије и Црне Горе. Тако се и у швајцарском граду Белинзона суди деветорици особа (међу којима тројици Италијана, двојици Швајцараца, једном Французу и Шпанцу) за умешаност у једну од можда до сада најобимнијих криминалних операција запамћених у швајцарским судовима. Захваљујући поменутој истрази ухапшени су и Франко дела Торе (66) и Алфредо „Фреди” Босерт (73).

Према тужиоцу, деветоро оптужених су наводно у Швајцарској „опрали” више од милијарду долара – зарађених кријумчарењем више од 215 милиона боксова цигарета у периоду од 1996. до 2000.

Марина Лаловић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.