Како је настао жилет

У модерно доба као средство за бријање или отклањање длака са браде, али и других делова тела, купцима - мушкарцима, баш као и припадницама лепшег пола нуде се најразличитији апарати, који раде уз помоћ електричне енергије или батерија. Једноставна направа, која је, међутим, више од једног века у употреби, освојила је тржиште пре више десетина деценија и успешно одолева "нападима" модерних производа којима многе компаније покушавају да избришу славу жилета.

Величине нешто мање од десетак сантиметара, у почетку метални, па чак и са дрвеном дршком, а данас углавном направљен од пластике са оштрим металним сечивом на врху, жилет многима представља просту направу. Међутим, иако је једноставан, на његов настанак човечанство је чекало неколико хиљада година, а у употреби пре жилета најчешће се за бријање користила - бритва.

Кинг Кемп Жилет је пре нешто више од једног века радио за компанију која је производила запушаче од плуте. Једног дана 1895. године његов послодавац Краун Корк рекао му је, више у шали него озбиљно, да је време да пронађе нешто што је једноставно за употребу, баш као запушач од плуте, и што људи могу да користе кратко, а затим да баце и купе ново. Овакав коментар послодавца утицао је на Жилетове иноваторске способности. Он се те године, док се бријао у свом купатилу, досетио да може да измисли једноставан апарат за бријање чије се сечиво после употребе баца и на његово место ставља нова оштрица.

Од идеје до њене реализације, односно стварања једноставног уређаја за бријање, међутим, прошло је много времена. Чак осам година Жилет је покушавао да осмисли овај апарат, а то му је успело 1903. године. Ипак, још много година је прошло док проналазач жилета није почео масовно да их производи. У Првом светском рату жилети су коначно освојили тржиште, а у тим ратним годинама производња Жилетових апарата је процветала. У четири ратне године Жилет је америчку војску снабдео са 3,5 милиона машиница за бријање и чак 36 милиона жилета.