Душа од човека

Вероватно да нема особе коју бар мало занима музика а да на неком од наших многобројних ТВ канала макар једном није видела спот за песму House Of The Rising Sun, велики хит групе The Animals којим је тријумфално започела каријеру. Ерик Бардон и другари обучени у беж оделца крећу се по маленом студију око бубњара и оргуљаша трудећи се да на плејбек не искоче из такта. Овај спот је преузет из филма "Топ Геар" из 1965. у коме, и за то време изразито дуге плаве косе, домаћин и веома популарни диск џокеј Џими Севил представља енглеске певаче и групе из првог ешалона такозване британске инвазије. "Енималси" су ту као једно од најуспешнијих имена добили прилику да изведу две песме.
"Кућа излазећег сунца" је постала толики хит да је не само нераскидиво везана за њихово име, већ је песма чији је увод пробао да одсвира свако ко се икада латио гитаре. Мање је познато да је то стари традиционални блуз кога је крајем педесетих "открио" Дејв Ван Ронк и уступио га почетком шездесетих тада младом момку на почетку каријере који песму ставља на свој први албум. Тај момак се звао Боб Дилан а остало је, како се каже, историја. Не предуга каријера "Енималса" одвијала се у знаку хитова на топ-листама на шта их је наговарао продуцент Мики Мост и тежње ка артистичкој слободи и њима далеко узбудљивијем материјалу сачињеном од ритам и блуз стандарда.

Када је тај баланс било немогуће одржати, Бардон одлази, формира "Нове Енималсе" и зарања у тада веома популарне воде психоделије. Неколико хитова и албуми као што су Winds Of Change, The Twain Shall Meet и поготово Love Is, показали су неке од крајњих домета када се има на уму енглеска психоделија, нарочито онај њен сегмент са коренима у ритму и блузу. Ни овај период за очигледно непредвидивог Бардона неће потрајати дуго, и што се тиче "Енималса", они ће се још само два пута сакупити у оригиналном саставу и при томе испоручити два од критике веома топло прихваћена албума, Before We Were So Rudely Interrupted и Ark, када ће одржати и светску турнеју на задовољство огромног броја фанова широм света. Бардон и другови ће тек тада добити коначну потврду да њихова музика није генерацијски одређена. Између тих епизода, затичемо га на Западној обали где је уз обојени фанки-соул састав War оставио два албума за памћење Declares War и Black-Man`s Burdon, плоче које ће у доброј мери одредити музичка збивања у седамдесетим. Вероватно ни њему није јасно како и зашто је дошло до разлаза у тренутку комерцијалне славе.
Од тада на овамо уз небројене компилације које сумирају делове или целокупну каријеру, вредна помена је његова сарадња са познатим блуз гитаристом Џимијем Витерспуном, овековечена албумом Guilty. А онда, рекло би се, право ниоткуда ове године се враћа веома робусним и дирљивим албумом Soul Of A Man, препуним избалансираних блуз стандарда. И као толико пута у животу задобија похвале критике, а сам Бог зна колико ће на крају инкасирати. Са екипом која је стварала тај албум, овај омалени човек снажног гласа који је читав живот посветио слави музике коначно стиже и код нас. Многи ће рећи да је овај сусрет требало да се деси пре четрдесет или макар тридесет година. Да, тако је, али присетимо се оне старе – боље икад него никад. И уживајмо!