Богаташи под лупом

Бизнисмени, политичари, менаџери, саветници, естрада, спортисти, предузетници... од данас ће бити под лупом порезника. Наиме, усвајањем правилника о унакрсној процени имовине и примања у Србији коначно почиње пореско "чешљање" свега што поседују најбогатији.

Владимир Илић, директор Пореске управе, изјавио је јуче за "Политику" да акција не креће баш са данашњим даном, али да одлагања више неће бити, као и да се провера односи апсолутно на све. Било да је реч о политичарима, спортистима или бизнисменима, аршин ће бити за све исти. Јер, пред Законом су сви равноправни.

Порезници ће, само поштујући Закон о пореској администрацији и пореском поступку, који је донет 2003. године, унакрсном провером покушати да утврде да ли је било утаје пореза и по том основу стицања великог богатства.

Према овом закону сви који су 1. 1. 2003. године имали имовину вреднију од 20 милиона динара били су у обавези да исту пријаве, како се не би нашли на удару закона. Према речима Владимира Илића, имовину већу од овог износа пријавило је тек 1.298 имућних у Србији, а сасвим је извесно да је таквих бар десет пута више.

У прилог таквој тврдњи је и чињеница, каже Илић, да УБПОК, БИА, полиција врло често шаљу захтеве Пореској управи да се кроз унакрсну процену имовине и примања уђе у траг и криминалцима за које се готово сигурно зна да се баве продајом дроге или неким другим нелегалним пословима који доносе милионске суме, а да за то не постоји доказ. Осим кроз имовину коју имају.

Илић подсећа и да је много оних који немају ни дан радног стажа или се воде као социјални случајеви, а имају иметак какав мало ко себи може да приушти радећи цео век. Зато је ово прави пут да се прљаве радње докажу и на овај начин, кажу у управи.

Иако невољно говоре о томе да ли већ имају списак сумњивих, односно оних чији иметак вреди пет и десет пута више од прописаног лимита од 300.000 евра, у Пореској управи се сазнаје, да је таквих за сада око 10.000 у Србији.

Убацивањем у поступак, на бази индиција, порезници тачно знају шта је неко имао 1. 1. 2003. када је имовину пријавио, сада покушавају да утврде из којих "реалних" извора је стечено све остало. Уколико "осумњичени" упорно одбија да призна порекло свог богатства, порезници ће излазити на лице места. Све у циљу да онај ко је, примера ради, пријавио годишњу зараду од око 700.000 евра, а истовремено стекао имовину вредну пет милиона евра, да утврде – како је то могуће.

Уколико се потврде сумње да је реч о криминалним радњама, јер власник не може да објасни одакле му паре за све што има, следи не само кривична пријава за класичну утају пореза већ и обрачун основица за порез коју чини разлика између пет милиона и 700.000 евра и на коју ће се платити порез од 20 одсто.

Правилник о унакрсној процени је коначно "ставио" у функцију закон. Он истовремено даје и адекватан третман повезаним лицима, родбинским везама. Критеријуме за спровођење унакрсне процене врло јасно дефинише поступак и начин утврђивања пореске основице за опорезивања богатства.

Унакрсна процена пореске основице подразумева да се порез на доходак грађана може утврдити и као разлика између вредности нето имовине на крају и на почетку календарске године, увећане за процењене приватне издатке, с једне стране, и пријављеног дохотка, с друге.

Унакрсна провера имовине није, истичу у Пореској управи, замена за испитивање порекла имовине. Она је само начин да се открије читав низ прихода који уопште није регистрован, а за који сви знају да постоји.

--------------------------------------------------------------------------

Затвор за утају

Ко избегне да плати порез већи од 100.000 динара, мораће да одлежи казну затвора од три године и уз то да плати новчану казну. Уколико је утаја већа од милион динара, казна затвора је од шест месеци до пет година. За покушај утаје преза на примања већа од три милиона динара, казна затвора је 10 година. За тежа дела следи и забрана обављања делатности од једне до пет година.

"Богаташи" који тврде да немају од чега да плате порез мораће да забораве на све дотадашње удобности, јер ће им покретна и непокретна имовина бити заплењене и стављене на добош.

Имовину чине непокретности: стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште, акције или удели у фирмама, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, пловила и авиони, штедни улози и готов новац. У пријаву за евиденцију имовине уносе се и подаци о имовини повезаних лица. Пријава за евиденцију имовине служи искључиво за спровођење унакрсне процене пореске основице.

-------------------------------------------------------------------------

Радоман уместо Илића

Владимир Илић, директор Пореске управе, највероватније више неће бити на тој функцији. На "Политикино" питање да ли је, како се говори, заиста унапређен новом функцијом у Народној банци Србије или у Министарству финансија, Илић је рекао да питамо министра финансија, који о томе одлучује.

Како се поуздано сазнаје, Владимир Илић одлази са места првог човека Пореске управе због будућег већег ангажмана у странци Г 17. Највероватније је да би требало да се нађе на месту заменика министра финансија.

"Политика" поуздано сазнаје да би Илића требало да наследи Зоран Радоман, директор Регионалног центра Нови Сад.