Смртоносни зидови

Сава Марчетић (59) из Београда настрадао је јуче око 9.20 часова пошто је пао са првог спрата куће на чијој је изградњи био ангажован, у Улици 22. нова у насељу Алтина, у Земуну. Тачан узрок Марчетићеве смрти знаће се пошто стручњаци Института за судску медицину у Београду обаве обдукцију.

– Молим вас немојте ништа да ме питате. Не знам да ли ми је брат доживео срчани удар, или је разлог његове смрти нешто друго. Лекари Института за судску медицину, где је превезено његово тело, утврдиће после обдукције тачан узрок смрти – рекао нам је Марчетићев брат.

Седећи на клупи у приземљу грађевине, брат настрадалог Саве Марчетића, који је такође радио на изградњи објекта у Алтини, кршио је руке. Нетремице је гледао у једну тачку, не могавши да верује да га је задесила трагедија.

Ни за какав коментар на месту догађаја није био расположен ни Радомир Раденковић, власник куће која се гради. Екипи "Политике" која је дошла на место трагедије Раденковић је рекао да ће поштовати одлуку Марчетићевог брата и да детаље у вези са трагедијом неће износити у јавност.

– Нисам био овде када се све догодило. У Алтину сам дошао тек пошто су ми јавили да је Марчетић настрадао. Обећали су нам да ће резултати обдукције бити готови поподне и да ћемо тада знати тачан узрок смрти. Ако то заиста буде тако Марчетић ће, према речима његовог брата, бити сахрањен током сутрашњег дана – рекао је Радомир Раденковић.

Нико од присутних на градилишту није видео тренутак када је Марчетић пао са "прве плоче", нити како се то догодило. Према истим информацијама, Марчетић се није професионално бавио грађевинским радом. На изградњи куће у Улици 22. нова радио је са братом и то на позив Раденковића, иначе, њиховог комшије.

Убрзо после трагедије, на место догађаја изашли су припадници ОУП Земун, а одмах потом у земунско насеље дошла је и увиђајна екипа СУП-а у Београду.

Погибија Саве Марчетића, на жалост, подсетила је на чињеницу да је у последње време све више несрећа на градилиштима у Србији. За последњих пет година, према незваничним информацијама, широм Републике погинуло је око 70 радника, док је само у престоници од почетка године страдало пет дунђера.

Према речима Братислава Ценића, секретара Независног синдиката грађевине и индустрије грађевинског материјала, "црна статистика" указује да је смрт на градилиштима последица лоше реализованих мера заштите на раду или њиховог потпуног одсуства. Такође, према Ценићевим речима, ретки су случајеви када инвеститори кривично одговарају због смрти или тешких телесних повреда радника на њиховим градилиштима.

Према незваничним информацијама, кривични поступак је до сада покренут једино против четири особе одговорне за несрећу на градилишту која се 12. септембра прошле године догодила у Немањиној улици број 9, када су тешко повређена петорица радника предузећа "Београд градња". На раднике, који су радили на рашчишћавању зграде оштећене у НАТО бомбардовању, на поменутом градилишту, тада су се обрушили плафони петог и четвртог спрата.

Кривичне пријаве против одговорних за несрећу Другом општинском тужилаштву поднели су надлежни из Инспекције рада.

– Поводом несреће у Немањиној улици број 9, на захтев тужилаштва, покренут је истражни поступак против Јасенке Момировић, Зорана Стаменковића, Иване Илић и Момчила Петровића. Решењем о спровођењу истраге на терет им се ставља тешко кривично дело против опште сигурности. С обзиром на то да је истражни судија Снежана Стојановић, која води поступак против четворо окривљених, на годишњем одмору, не бих могла да вам кажем да ли је истрага проширивана на још нека лица – каже за "Политику" Александра Нешковић, секретар Другог општинског суда у Београду.

--------------------------------------------------------------------------

Јавашлук на терену

Надлежни из Инспекције рада упозоравају инвеститоре да ће све до октобра надзирати градилишта и да су извођачи радова дужни да заштите своје раднике. Како смо обавештени, од априла до данас инспектори су обишли 1.269 градилишта на којима је било запослено готово 23.000 радника и донели више од 1.000 решења о отклањању недостатака. Том приликом донето је и 135 налога о забрани рада и 178 захтева за покретање прекршајних поступака.

У Инспекцији кажу да се најчешће догађа да извођач или инвеститор нема пријаву о почетку радова и прописан елаборат о уређењу градилишта. Ако овај документ и постоји, он врло често не одговара стварном стању на плацу на коме се гради. Скеле, радне платформе или конструкције за спречавање одрона у неким случајевима уопште не одговарају прописаним стандардима.

– Пролази и стазе за кретање радника на градилишту често нису уређени. Углавном не постоји ни писани споразум између два или више извођача који раде на истом месту, тако да не можемо да утврдимо ко од њих издваја средства за безбедност и заштиту радника на градилишту – објашњавају у Инспекцији рада.

Због тога радници често не носе заштитне шлемове или опасаче за рад на висини, а дискутабилна је и безбедност машина које користе, тврде надлежни.

У овој инспекцији нису могли да нам одговоре која је старосна граница за запослене у грађевини, нити да ли постоји прописано максимално радно време за оне који су ангажовани на тешким физичким пословима. И. Ћук