Правници: Укинути све бланко оставке

Оцена Уставног суда Србије да бланко оставке одборника које су биле дозвољене Законом о локалним изборима нису у складу са Уставом омогућиће страначким кадровима у локалним парламентима да одмах слободно располажу својим мандатом. Став суда, судећи према првим реакцијама, затекао је не само политичке странке које би због њега могле да се нађу у проблему, већ и министра за државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића. Према његовој оцени таква одлука Уставног суда неминовно ће отворити могућност „извесне нестабилности у јединицама локалне самоуправе”.

Одлука Уставног суда одмах је наметнула питање да ли је логично да одборници у локалним парламентима буду власници мандата, а да за посланике у републичком парламенту и даље важе бланко оставке јер тај институт дозвољава Устав Србије.

„Важно је за развој демократског парламентаризма у Србији да бланко оставке не постоје као пракса чак и ако остану одредбе Устава и закона које то омогућавају јер је то супротно логици парламентаризма. Зато следећи корак треба да буде да се ово питање реши и на републичком нивоу”, каже др Стеван Лилић, председник Удружења правници за демократију.

Он у изјави за „Политику” истиче да ће вероватно у појединим општинама да настане хаос, али да се ствари једном морају довести у ред. „Свако довођење у ред има одређену политичку цену, али та цена је много мања од цене која се плаћа кад то није доведено у ред”, сматра Лилић.

Директор Института за упоредно право Јован Ћирић сагласан је да није логично да један принцип постоји за локални, а други за републички ниво, али је, како каже, у праву све одрживо.

Он подсећа да је Уставни суд још 2003. године бланко оставке прогласио неуставним, али су доношењем Устава 2006. године оне озакоњене.

„Када није било те директне одредбе у Уставу, Уставни суд је донео одлуку да је то неуставно. Сада, с обзиром на то да постоји уставна одредбa која дозвољава бланко оставке Уставни суд о томе не може да расправља јер би то значило да Уставни суд каже да је Устав неуставан, а то би био апсурд”, објашњава Ћирић.

Да ли ће бити покренуто питање промене Устава зависи од односа политичких снага и колико је ко за или против тога. „Ако се Устав мења због једне ствари може да се постави и питање промене неких других одредаба. У овом тренутку једнима одговара постојећи режим са оставкама, другима не одговара, али када други дођу на власт, онда ће њима можда одговарати ова институција”, оцењује Ћирић.

На питање да ли се одлука Уставног суда може тумачити и као посредна критика Устава, др Лилић одговора потврдно.

„Подржавам ту индиректну одлучност Уставног суда. Бланко оставке на локалном нивоу су противуставне и ми закључујемо да ако су противуставне на локалном то значи да су противуставне и на републичком нивоу. То даље значи да треба да се преиспита та одредба Устава и поставља се питање стручности оних који су предлагали и усвајали Устав”, каже др Лилић.

Демократска странка, према речима портпарола Јелене Триван, подржава одлуку Уставног суда. Она претпоставља да ће ова одлука утицати и на креирање закона о избору посланика. За Александра Мартиновића, заменика шефа посланичке групе СРС-а у српском парламенту, одлука Уставног суда делује, како каже, помало збуњујуће. „Судске одлуке су такве какве су, не желим да их коментаришем, али је чињеница да у пракси може доћи до разних проблема”, каже он. „Ево, ми смо имали бланко оставке у републичком парламенту, активирали смо их, али је Административни одбор одбио да нам врати мандате. Тако да је у Србији, нажалост, све могуће. Што се тиче неких турбуленција у локалним парламентима, не знам до које мере одлука Уставног суда може да их изазове, али се због ње отварају бројна питања – од стечених правa, преко правне сигурности до тумачења Устава”, каже Мартиновић.

Напредњаци, којима су у српском парламенту остали мандати, упркос томе што су радикали активирали бланко оставке својих дојучерашњих партијских колега, поздрављају одлуку Уставног суда. Александар Вучић, заменик председника СНС-а, каже да је сада „потпуно јасно да одборнички мандати припадају одборницима”. Према његовим речима „ова одлука требало би да се примењује ретроактивно, јер су људима којима су одузети мандати, одузета права”.

„Надам се да извршна власт неће наћи начина да изигра одлуку суда. Њеном применом, најмање 600 особа ће постати одборници СНС-а”, каже Вучић. Он није прецизирао да ли очекује да ова одлука доведе до већег „прилива” одборника у редове СНС-а, већ каже „да ће бити прилива и одлива, али борили смо се за независни мандат и ту нема неке филозофије”.

М. Чекеревац

Ј. Церовина