Дух „кабинета” цртежа

Специјално за Политику из Париза

Париз увек има престижне ликовне презентације, изложбе које се дуго памте и коментаришу. Овог пролећа могле су се видети неке посебно значајне попут: Свете Русије у Лувру, Тарнера у Гран Палеу, Мунка из приватних колекција у Пинакотеци, Лисјена Фројда и Ероа у Бобуру. Затим две изванредне тематске изложбе: Злочин и казна, чувеног Жана Клера у Музеју Орсе и То је живот од Каравађа до Демјена Херста у Музеју Мајол, где се хтело показати колико је смрт интегративни део живота, симбол људског страха, таштине, уобразиље, ироније.

Поред свих наведених изложби, Салон цртежа је био у жижи интересовања. Чини га неколико манифестација, лоцираних на више места. Поред бројних галерија и двадесетак институција учествује у овом цртачком походу, седмици намењеној цртежима свих епоха. Од Лувра, Центра Помпиду, Музеја Делакроа, Куће Виктора Игоа, преко Националне библиотеке, фондација и чувених колекција. Цео Париз је на неки начин у знаку Салона цртежа.

Бројне галерије и музеји уприличили су различите поставке цртежа. Чак цели квартови, попут Мареа (IV арондисмана) са својим галеријама и такође институције у региону (у Севру је, на пример, приказан цртеж на порцелану) укључили су се у ову мартовску ликовну смотру. Какав изузетан уметнички доживљај! (/slika2)

Највећа смотра савременог цртежа, што значи од 1950. наовамо, могла се видети у срцу Париза, у простору Карусела Лувра, где су бројне галерије из целе Француске и других земаља света (укупно 66) представљале цртеже аутора које подржавају и заступају. Можете стећи увид у радове на папиру савремених стваралаца. Ту је било толико тога: цртеж рађен класичним техникама, цртеж на видеу, цртеж неоном, на инсталацијама, на зиду, на другим објектима, на фотографијама и разним папирним подлогама, цртеж без папира, цртеж у простору, електронски цртеж, цртеж речима, пројектовани или стриповани цртеж, фрагментарни цртеж, цртеж за илустрације, цртеж у серијама, улични цртеж, чак цртеж без цртежа – све су то поља истраживања унутар ове важне уметничке дисциплине. Уметнички директор Салона у Каруселу Лувра, Филип Пике, приредио је тематску изложбу Историја цртачких блокова на којој су се могли пратити и уочити најразличитији преображаји и све ширине дефиниције цртежа кроз разне облике и процесе креације. Могао се осетити дух „кабинета цртежа” из било којег музеја који чува овај осетљиви ликовни израз. Чинило нам се да су подједнако били опчињени учесници и посетиоци ове изузетне смотре која бележи изузетну посету. Да ли се то цртежу вратио статус који му иначе припада? Да ли је то жеља да се скрене пажња на улогу цртежа у савременoј уметности? Поменути Пике на једном месту у каталогу овог Салона каже: Цртеж потписује уметника. Он га обележава. Понекад је довољан потез који може бити препознатљиво слово, знак, графолошка односно ликовна особеност. Цртеж је одавно поље невероватних могућности. Париски Салон цртежа то и те како потврђује.

У једној од галерија које су закупиле простор у Каруселу Лувра, под називом Саманта Селем‚ могли сте се срести са великом изложбом најрецентнијих цртежа нашег и француског академика Владимира Величковића. У разговору са галеристкињом сазнали смо да је продато десет његових цртежа, а цене су се кретале, у зависности од формата, од 4.000 до 60.000 евра. Ово сазнање нас је заиста обрадовало и уверило у разлике регулисаних и нерегулисаних тржишта. Надамо се да неће овај исказ изазвати поремећај на нашем (непостојећем) и углавном и даље „црном” тржишту уметнина. Хтели смо само да истакнемо како се котирају и цене аутори из наше средине, уколико то уопште обрадује средину из које потичу с обзиром на пословичну завист.

У атељеу Ришеље први пут је организована и једна нова манифестација две младе историчарке уметности, под називом Шик цртеж (Chic Dessin) где је сваки штанд претворен у лофт у коме су смештени цртежи који подстичу асоцијације.

На једном другом месту, у некадашњој згради Берзе, иначе прелепом здању, представљени су цртежи из свих епоха, од ренесансе до средине XX века, уметника који нису живи а који су за собом оставили значајна цртачка остварења. Галерије из Француске, Шпаније, Италије, Немачке и других земаља, нудиле су цртеже старих мајстора, познатих и непознатих, највећих имена или њихових школа и следбеника. На пример, цртежи великог писца и сјајног цртача Виктора Игоа, углавном пејзажи малих формата, цењени су на 135.000 евра, актови Модиљанија (око 250.000 евра), Пикаса, Шилеа, Жерикоа (око 40.000 евра), радови бројних других аутора, пастели, акварели, гвашеви, колажи, па чак и уља која су рађена на папиру за мање и веће суме. Све је представљано под дефиницијом цртежа. Све је било изванредно постављено и са добрим, чак изузетним каталозима, са финим стручним експликацијама које се обраћају зналцима, пасионираним колекционарима, публици високог ранга каква се, уосталом, и могла срести на сваком штанду. Можемо констатовати, без икакве сумње, да је ово била најбоља изложба икада виђена, посвећена радовима на папиру. (/slika3)

Као круна свега, у једном посебном салону ове палате, некадашње Берзе, представљена је (у трајању од свега пет дана) колекција цртежа познатог глумца Алена Делона коју он чува у својој вили у Швајцарској. Одувек смо желели да завиримо у садржај те колекције и ево сада су организатори Салона нашли за сходно да је у договору са власником изнесу на светло дана, пред бројну публику. Представљено је четрдесетак радова као избор из велике и значајне колекције, од XV до средине XX века. Поменућемо само нека имена: Вазари, Тиеполо, Веронезе, Спинели, Рубенс, Рени, Жерико, Дега, Ван Гог, Вијар, Домије, Матис, Мије, Кокто. Сваки рад је изузетан а Ван Гогов старац с леђа заиста је врхунски. Први пут је ова збирка коју славни глумац скупља од 1960. била приказана са осталим уметнинама из његове колекције пре двадесет година. У међувремену је она допуњена а неки радови су и продати за веома велике суме.

У интервјуу, који је Ален Делон дао ревијама уметности које прате ову изложбу, између осталог, познати глумац каже: Цртежи су увек били и остали најважнији део моје колекције... Поседујем цртеже једног Вазарија и других великих мајстора од ренесансе до модерне уметности... Увек сам опчињен кад их гледам... Тешко бих се одрекао цртежа једног Мијеа, Ван Гога, Делакроа или Жерикоа. Имам десетак Мијеа. То је срце моје колекције.

Завршићемо овај приказ речима једног од бесмртника, академика Жана Клера који у свакој својој поставци, а правио је најпрестижније изложбе у Француској, истиче важност цртежа. У априлском броју „Монда” на једном месту, он каже: Можда у хеуристичности цртежа ја проналазим најтајнију везу између света уметности и науке... Та способност ока да осети доминацију цртежа ми се чини фундаменталном. Она је фрапантан импулс колико и осетљив. То је најфинија спона између сензуалног и најдубљег сазнања.