Жеђ у Филмском граду

Због вишедневног таласа тропских врућина, у појединим деловима престонице славине су потпуно пресушиле. Потрошња воде је, кажу у "Београдском водоводу и канализацији", ових дана повећана, а надлежни као један од разлога несташице наводе ненаменско трошење драгоцене течности. Минулог викенда праве муке са водом имали су житељи насеља Филмски град. Проблем у водоснабдевању, међутим, није наступио због планираних искључења. Приликом копања темељне јаме за стамбени објекат, радници грађевинске фирме "Делта легал" покидали су водоводну цев на градилишту. Иако су надлежни из "Водовода" фирми "Станком", која је инвеститор овог посла, на време доставили податке о распореду цеви на овом потесу, извођач радова очито није био довољно прецизан, па је оштетио водоводну цев на углу улица Ратка Митровића и Кнеза Вишеслава. Потрошачи овог краја нису малтене два дана имали кап воде у славинама, а неки су безуспешно, како кажу, покушавали да добију бар неку информацију о томе да ли ће за најнужније потребе бити обезбеђена ауто-цистерна са пијаћом водом. Однекуд је процурела и информација да је приликом поправке ове цеви један од радника комуналне куће умало настрадао, па су радови зато били одложени. Ове податке демантовао је Светозар Веселиновић, извршни директор у "Водоводу", наглашавајући да је квар још за време викенда отклоњен.

У протекла два дана није било лако ни житељима подно Авале. Поједини, а највише горњи делови насеља Пиносава, Бели поток, Врчин и Рипањ повремено нису имали воду. У "Водоводу" кажу да је једно од решења овог проблема преспајање два резервоара. Тако би драгоцена течност из нижих делова, где није толика дневна потрошња, могла да дође до виших делова подавалских насеља. Осим тога, на црпној станици "Рипањ" пре два месеца урађен је и нови агрегат чијим је постојањем повећан капацитет овог водопостројења, па би делови подно Авале требало да имају више воде. 

И поред овакве ситуације, у "Водоводу" ипак наглашавају да је 98 одсто Београда уредно снабдевено водом за пиће и да је у систему ипак има довољно. Иако ободни краци престонице имају повремене несташице, испуњеност резервоара у јутарњим сатима је виша од 85 одсто. 

У постројењима за пречишћавање произведено је око 680.000 кубних метара воде, односно просечно око 7.900 литара у секунди, док су Београђани трошили око 673.000 кубних метара воде. Пад притиска и повремен нестанак воде настаје најчешће због техничких ограничења ових делова града у дистрибуцији воде, као и дуготрајног периода изузетно високих температура, а не због недовољне испуњености резервоара.

Потрошачи у Винчи, Лештанима и насељу Траншпед већ од краја ове недеље више неће имати проблема у водоснабдевању. После двомесечног рада назире се крај градње дела цевовода дуж Смедеревског пута у близини мотела "Радмиловац". Пуштањем у рад ове водоводне цеви, дугачке око хиљаду метара, биће омогућено прикључење пољопривредних добара и других нових корисника на градску мрежу. На садашњих 55 литара воде у секунди, коју потрошачи овог краја престонице добијају из фабрике воде у Винчи, драгоцена течност преусмераваће се из резервоара "Стојчино брдо" на Звездари.

– Кроз овај цевовод до потрошача у насељима дуж Смедеревског пута допремаће се додатних од 35 до 40 литара воде у секунди, јер је звездарски резервоар сада довољно напуњен да из њега можемо да преузмемо воду – додао је Веселиновић. Из "Водовода" ових дана упорно поручују да суграђани рационалније користе воду, које иначе има довољно за наменску потрошњу. За дневне потребе више је него довољно око 150 литара воде по особи, али само уколико се у време летњих врућина не заливају травњаци, расхлађују тротоари, перу теписи и аутомобили. Баште би, подсећају из овог предузећа, требало заливати увече, и то кантом, а не цревом. При прању аутомобила из кофе потроши се од 20 до 40 литара, а цревом и до 200 литара воде. У готово свим европским градовима возила се перу рециклираном, а не пијаћом водом.