Јужни ток преко Аустрије

Фи­ниш пред­сед­нич­ке из­бор­не кам­па­ње у Аустри­ји обе­ле­жен је по­се­том ру­ског пре­ми­је­ра Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Бе­чу и ра­ти­фи­ка­ци­јом ме­ђу­др­жав­ног спо­ра­зу­ма о уче­шћу алп­ске ре­пу­бли­ке у про­јек­ту га­со­во­да „Ју­жни ток“.

До­ку­мен­том је пред­ви­ђе­на из­град­ња де­о­ни­це га­со­во­да кроз Аустри­ју, од­но­сно и утвр­ђе­но пра­во ње­го­вог ко­ри­шће­ња у пе­ри­о­ду од три де­ка­де. Де­о­ни­ца ће има­ти го­ди­шњи ка­па­ци­тет од 63 ми­ли­јар­де куб­них ме­та­ра, што зна­чи да ће по­кри­ти око 35 од­сто ру­ског из­во­за га­са у Евро­пу. У упо­тре­бу би тре­ба­ло да бу­де пу­ште­на 2015. го­ди­не, а за­јед­но са по­сто­је­ћом аустриј­ском мре­жом га­со­во­да, у ду­жи­ни од 25 хи­ља­да ки­ло­ме­та­ра, Аустри­ја би тре­ба­ло да по­ста­не глав­на пе­тља за тран­спорт ру­ског га­са пре­ко овог га­со­во­да у Ита­ли­ју, Фран­цу­ску, Не­мач­ку, Ма­ђар­ску, Сло­ве­ни­ју и Хр­ват­ску.

За­ни­мљи­ве су про­це­не два парт­не­ра о зна­ча­ју уго­во­ра. Аустриј­ски зва­нич­ни­ци и чел­ни­ци та­мо­шње нафт­не ком­па­ни­је „ОМВ“ по­ку­ша­ли су да от­кло­не спе­ку­ла­ци­је „о пре­гре­ва­њу кон­ку­рент­ског ре­ле­ја“, с об­зи­ром да је алп­ска др­жа­ва уче­сник и у кон­ку­рент­ском про­јек­ту га­со­во­да „На­бу­ко“. Њи­ме би тре­ба­ло да се до­пре­ма гас из ка­спиј­ског ре­ги­о­на у Евро­пу, за­о­би­ла­зе­ћи Ру­си­ју. „Два га­со­во­да гра­де се за по­тре­бе раз­ли­чи­тих ко­ри­сни­ка, па не­ма раз­ло­га да се по­ста­вља пи­та­ње кон­ку­рен­ци­је“, ка­же се у Бе­чу. Ру­си то ви­де дру­га­чи­је. „РИА но­во­сти“ су, ју­че, уочи пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра пла­си­ра­ле удар­ну вест: „за­дат је од­лу­чу­ју­ћи уда­рац На­бу­ку.“

Струч­ња­ци пред­ви­ђа­ју раз­вој у сми­слу ру­ског ту­ма­че­ња, на уштрб екс­пан­зи­је „На­бу­ка“. Пла­ни­ра­ни ка­па­ци­те­ти „Ју­жног то­ка“, у и кроз Аустри­ју, без­ма­ло дво­стру­ко пре­ма­шу­ју за­цр­та­ни про­ток „На­бу­ка“. (63 пре­ма 31. ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са.)

Сам акт пот­пи­си­ва­ња ме­ђу­др­жав­ног уго­во­ра, и утан­ча­ва­ње до­дат­них спо­ра­зу­ма, пред­ста­вља сво­је­вр­стан пре­се­дан у но­ви­јој аустриј­ској исто­ри­ји. Пр­ви пут од про­гла­ше­ња Дру­ге ре­пу­бли­ке – Аустри­ја по зва­нич­ном окон­ча­њу са­ве­знич­ке оку­па­ци­је, од 1955. го­ди­не на­о­ва­мо – зна­чај пред­сед­нич­ких из­бо­ра ба­чен је у за­се­нак по­се­те јед­ног стра­ног др­жав­ни­ка: нај­ви­ши пред­став­ни­ци Ре­пу­бли­ке Аустри­је – пред­сед­ник Хајнц Фи­шер и кан­це­лар Вер­нер Фај­ман – би­ли су усред­сре­ђе­ни на уступ­ке ко­је је Беч зах­те­вао од Мо­скве у за­ме­ну за спрем­ност да се да при­о­ри­тет га­со­во­ду „Ју­жни ток“ над кон­ку­рет­ским „На­бу­ком“.

Аустриј­ска вла­да је, на­и­ме, већ би­ла усво­ји­ла текст др­жав­ног спо­ра­зу­ма са Ру­си­јом о уче­шћу у про­јек­ту га­со­во­да „Ју­жни ток“, па вре­ме­на за од­ла­га­ње ни­је би­ло. Же­ље и зах­те­ви Аустри­ја­на­ца усред­сре­ђе­ни су на по­вра­так пра­ва аустриј­ске на­ци­о­нал­не ави­о­ком­па­ни­је да оба­вља ле­то­ве у Ру­си­ју. (То пра­во им је ус­кра­ће­но, по­што је не­мач­ка „Луфт­хан­за“ по­ста­ла ве­ћин­ски вла­сник). Са дру­ге стра­не, на­год­ба се од­но­си­ла на из­град­њу де­о­ни­це ши­ро­ке пру­ге (ру­ског стан­дар­да) од Ко­ши­ца, пре­ко Бра­ти­сла­ве до Бе­ча. Аустриј­ска пре­сто­ни­ца би та­ко по­ста­ла глав­на уто­вар­на ста­ни­ца же­ље­знич­ког са­о­бра­ћа­ја из за­пад­не Евро­пе ка Ази­ји.

Сиг­нал, да зах­те­ви Аустри­ја­на­ца мо­гу да бу­ду ис­пу­ње­ни, усле­дио је не­по­сред­но уочи по­се­те ру­ског пре­ми­је­ра. Пу­ти­нов до­ла­зак у Беч, пр­во­бит­но ока­рак­те­ри­сан као по­се­та без по­ли­тич­ког зна­ча­ја (џу­ди­ста Пу­тин, но­си­лац цр­ног по­ја­са, са­оп­ште­но је, пла­ни­рао је по­се­ту да би бо­дрио ру­ску ре­пре­зен­та­ци­ју на Европ­ском пр­вен­ству у џу­доу, у Аустри­ји) озва­ни­чен је уочи ви­кен­да као – рад­на по­се­та.

М. Ка­зи­ми­ро­вић