„Шарена” земља

Хаг – Сваки други становник Хага, Амстердама или Ротердама носи природни „печат” свог другачијег порекла а од укупно 16,5 милиона становника Холандије, петина су усељеници, прве или друге генерације. Довољно је само летимично погледати узане улице, многобројне ресторане и продавнице у градовима једне од најразвијенијих и најгушће насељених земаља света па да се схвати да су придошлице и различитих конфесија. Процењује се да међу њима има око милион муслимана.

Холанђане у јуну чекају парламентарни избори. У земљи која себе жели да представи пре свега као бедем толеранције и либералних закона, последњих година у узлету је партија антиисламског политичара Хирта Вилдерса, чувеног по поређењу ислама са фашизмом, Курана са Хитлеровом књигом „Мајн кампф” и захтеву „да се заустави исламизација”. Франс Џенекенс, на челу програма „Различитост” радио-телевизијске куће НПС, која настоји да стимулише холандску различитост, каже да је, кад је реч о мањинама, сада ,,драматична ситуација”, јер постоји јак националистички покрет („као и у Србији и Пољској”), чији је циљ јачање националног осећања ,,правих” Холанђана.

Расправа о суживоту између исламске и хришћанске заједнице посебно се захуктала, како смо чули од холандских колега, након убиства политичара Пима Фортујна и филмског режисера Теа ван Гога , (праунука брата великог сликара Винсента ван Гога), које се догодило, пре неколико година, баш у Медија парку чији смо ми били гости, од стране исламских фундаменталиста.

Емитујући програм за младе и старе, често врло хумористичне садржине, у којем су главни актери неки од припадника националних мањина, НПС се, према речима Џенекенса, труди да не дели људе на беле и црне, већ да покаже Холандију у свим њеним разликама. Тако се, рецимо, у емисији ,,Девојке халала”, у којој главну улогу имају младе припаднице ислама с марамама на глави, али у фармеркама, говори о религији и табуима.

С темом различитости, али сасвим на другачији начин, бави се и ,,Ријаг Ријнмонд”, институт за ментално здравље, у лучком граду Ротердаму, у који стиже велики број, што легалних што илегалних, младих имиграната са свих крајева света. Циљ ове установе, својевремено новчано помаган и из европских фондова, јесте да помогне младима, с психолошким, социолошким и породичним проблемима, а, неретко и са богатим криминалним искуством, да се укључе у холандско друштво. Да би их научили да се понашају „на Холанђанима прихватљив начин”, тимови састављени од социолога, психолога, психијатара, лекара и ментора (од који су неки и сами имигранти, попут Хрвата Карла Шерведија), смишљају разне методе. Једна од њих је и формирање фудбалског тима, у којем ,,нестаје агресивно понашање”. Хени Ламе, истраживач у „Ријагу”, истиче да ти млади овде неретко дођу ,,као жртве система, а изађу као звезде”. На питање ,,Политике” да ли је Институту познато шта се са њима збива када напусте „Ријаг”, Ламе је дала одречан одговор.

Поред тога што се Холанђани хвале својом мултикултуралношћу, нарочито истичу и улогу Хага (у којем живе припадници више од 120 различитих нација) на међународној сцени. Тако у тамошњој Градској већници, смештеној у изузетно модерном атријумском здању ,,пресеченом” пасарелама и природном светлошћу са свих страна, о свом граду, са непуних пола милиона становника, говоре, пре свега, као о граду „мира и правде”. Ту се налази више од 130 интернационалних института и агенција, као и, овдашњој јавности добро познати Хашки трибунал (називају га ,,Југословенски суд”) и Међународни суд правде.

Биљана Чпајак