За кратке аутопутеве, високе путарине
Путарине у Србији спадају међу најскупље у региону, иако на појединим деоницама не постоји пун профил аутопута. Изузетак је Хрватска, у којој је друмарина скупља, али су и аутопутеви много бољи. Од границе те земље до Загреба за 280 пређених километара плаћа се 1.509 динара или око 15 евра, док за 450 километара од Хоргоша до Ниша путарина стаје 13,5 евра или 1.300 динара. Али у Македонији, која има исти систем наплате, путарина од уласка у земљу из Србије до границе са Македонијом кошта око 310 динара или три евра за 150 пређених километара.
Код нас на пример од Београда до Новог Сада важи јединствена цена (240 динара или 2,5 евра) без обзира на то да ли се возач искључи у Руми или путује до главног града Војводине.Такозвани отворени систем наплате путарина,како објашњавају у „Путевима Србије”, постоји зато што још није завршен пун профил аутопута.
– Висину путарине није могуће обрачунати по пређеном километру, јер на појединим местима смерови нису физички раздвојени, те је окретање, улазак и излазак могућ на више места. Отворени систем наплате путарине примењује се на краћим или недовршеним деоницама и у осталим државама Европе – Шпанији, Македонији, Хрватској и Грчкој. Чим се заврше радови на затварању пуног профила аутопута, што очекујемо до краја ове године, прећи ћемо на наплату по пређеном километру – каже Миленко Цаковић, директор сектора за наплату путарина у овом јавном предузећу.
(/slika2)Ако возило у нашу земљу уђе преко граничног прелаза Батровци, код Шида, до Ниша путарина кошта 1.070 динара или 11 евра, а до Лесковца 1.260 динара или око 13 евра.
Наш саговорник се не слаже са констатацијом да су код нас путарине прескупе. Осим Хрватске, у Италији, која има сличан начин наплате путарине, скупље су него код нас, наводи он.За релацију од Трста до Вероне (256 километара) друмарина износи 22 евра, а од Трста до Рима (673 километара) 37 евра.
– Висина путарине зависи од онога који управља путевима. У Србији путевима управља влада, па самим тим она прописује висину накнаде. У појединим земљама путевима управљају концесионари који сами одређују висину путарине, ако то уговором није другачије уређено. На пример на аутопуту М6 у Енглеској путарина за шлепере је толико скупа да камиони тај пут уопште не користе – истиче Цаковић.
У многим земљама у окружењу важи систем коришћења аутопутева са временским ограничењем, што се показало као најповољније за возаче. Четири дана коришћења мађарских друмова кошта 6,40, у Аустрији десетодневна вињета кошта 7,60, у Бугарској седмодневна стаје четири, док у Словенији за исто време треба издвојити 15 евра. У Србији каже Цаковић то није могуће из неколико разлога.
– Код нас се30 година уназад улагало у инфраструктуру за наплату путарине, тако да прелазак на другачији систем наплате не би био исплатив. Да би се наплата путем вињета исплатила потребно је имати изграђену добру мрежу аутопутева, а паре убирати на што је могуће дужи временски период – каже наш саговорник.
Као пример наводи Словенију, која је у 2008. години имала минималне вињете од шест месеци, али је под притиском ЕУ морала да скрати то време. Исто тако у 2008. години, када су им најкраће вињете важиле пола године, Словенија је забележила најмањи транзит возила кроз земљу. Због увођења вињета ова држава губи око 40 милиона евра.
–Већи део нашег становништва живи даље од захвата аутопута и није приморан да га често користи. Увођење вињета, поготово временских, довело би их у неравноправан положај у односу на грађане који аутопут често или свакодневно користе– истиче Цаковић.
Прошлогодишњи приход од наплате путарина био је 13,7 милијарди динара.
Маријана Авакумовић
--------------------------------------------------------
Немачка не наплаћује путарину
Немачка је једна од ретких земаља која за своје аутопутеве не наплаћује путарину, али зато много мања Швајцарска продаје на пумпама годишње вињете за 40 франака. Али сви они који не излазе на аутопутеве – не мора да их купују.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


