Анђели гаравог лица

Изложба "Анђели гаравог лица" аутора Игора Грубића биће, у оквиру Београдског летњег фестивала, отворена у подрумским просторијама Музеја града Београда (Кнез Михајлова 46) вечерас, у 20 часова. Кустоси изложбе су Бранислав Димитријевић и Ана Никитовић, а у тексту који је прати Игор Грубић је записао:

"Уочи петог октобра 2000. затекао сам се у Београду. Чуо сам да су рудари из Колубаре у знак протеста ступили у штрајк. Неколико тисућа људи отишло је рударима дати подршку. Тај догађај је означио почетак краја Милошевићевог режима, и на симболичан начин, крај стољећа и социјализма на просторима некадашње СФРЈ."

Тада је, како пише, уметник почео да размишљa о сликама из периода социјализма које величају улогу радника, и о називу изложбе који би требало да упути на "парадоксалну ситуацију коју смо живели током 90-тих":

"С једне стране рудари, уз егзистирање на рубу сиромаштва, остају ′чистих руку′ и чисте савјести, а с друге, политичари и читав владајући систем, ′најбољи од најбољих′, због своје похлепе и ′прљавих малверзација′, бивају укаљаних руку и образа. Рудари са крилима анђела дочаравају мој доживљај њиховог чина пред револуцију петог октобра. Као што је арханђел Гаврило изагнао Луцифера из раја, тако су и рудари својим храбрим протестом покренули коначни пад Милошевића. Присуство анђела на фотографијама са рударима указује да они, баш као и сви други радници, имају моћ и снагу да мијењају друштвене токове, уколико ту снагу освијесте и ако су уједињени у својим намјерама" Грубићеве су речи.

Игор Грубић (1969, Загреб) познат је по провокативним радовима. Покренуо је манифестацију "Књига и друштво – 22 одсто" (1998) у којој је окупио 40 уметника ради протеста због националног пореза од 22 одсто на књиге. Велику пажњу изазвао је и радом "Velvet Underground" (2002) који је представљен на Манифести 4, Тирана бијеналу и APEXART у Њујорку. Рад је подразумевао учешће затвореника из озлоглашеног хрватског затвора у Лепоглави, које су уметници посећивали и са којима су разговарали о њиховом детињству, у улози психотерапеута.