Од птице млеко за светске звезде

Желели бисте да на свом менију имате пилетину, лосос, рибу, кобасице, ћуретину, шкампе, пасте, сир, разне врсте салата… Све бисте то волели да „залијете” најквалитетнијим винима, коњаком, најскупљим шампањцем. А, онда и да се засладите разним десертима и воћем! Када све то „обавите”, желели бисте да се разонодите у мини-теретани и, коначно, да се одморите гледајући омиљене програме на најновијем плазма телевизору, и слушајући музику на најквалитетнијем стерео уређају. Можда је за вас све ово пусти сан, али за неке је свакодневица. На пример, за иностране музичке звезде. Поред тога што они себи могу приуштити луксуз о каквом „обични смртници” могу само да сањају, скоро све то они морају да имају где год да крену. И у Србији.

Када је кренула најезда светских музичких звезда на ове балканске просторе, организатори њихових концерата нашли су се пред тешким задатком – како испунити све њихове каприце. Сваког организатора је чекао један „документ”, почесто и на неколико десетина страна, звани рајдер (листа захтева). А у том рајдеру има свега – од тога какве техничке ствари треба испунити да би један концерт био одржан, до тога каква пића, жваке или храна су потребни некој музичкој величини. Када се та листа захтева добро „простудира”, често се запитате да ли им је баш све то „насушна потреба” или хир, јер, ето, може им се!

Када су „Ролингстонси” 2007. године одржали концерт у српској престоници, њихов менаџмент је организаторима наступа на Ушћу проследио рајдер који је увек исти.

– Највећа рокенрол група није имала екстремне захтеве, с обзиром на статус. Доста тога су донели сами. Можда то јесте луксуз за нас, али морам да нагласим да у рајдеру није било ничега што није могло да се испуни – сећа се пи-ар менаџер њиховог концерта код нас Иван Ивачковић.

Ивачковић, који је био и пи-ар менаџер концерта „Полиса” на Ушћу 2008, присећа се да су само дан пред наступ добили додатне захтеве бенда. Тражили су 12 оријенталних тепиха за бекстејџ, палме… Тражили су и седам лимузина, шампањац „дон перињон”, шпанска и француска вина, три портабл клима-уређаја…

Сагор Мешковић, који је радио многе концерте у Београду, као и на „Егзиту”, каже да рајдер листа представља врсту теста за промотора концерта:

Мешковић истиче да је прошлогодишњи концерт Мадоне у Београду био најзахтевнији. У „граду” на Ушћу налазило се 50 различитих просторија.

– За Мадону смо морали да изградимо посебан бекстејџ у бекстејџу, који је био ограђен непрозирним оградама и постављено обезбеђење на сваки угао. Ту је било тепиха и луксузног намештаја, завеса, купатила са луксузним санитаријама. Чак је и бојлер имао даљински управљач којим се подешавала температура воде. А ту воду је користила само за прање руку – каже Мешковић.

Ову причу потврђује и Александар Радош који је 2008. године радио Мадонин концерт на Јазу и признаје да је после добијања рајдер листе краљице попа остао без текста!

Аустралијски састав AC/DC, који је наступио 2009. у Београду, није био претерано захтеван, сећа се Радош:

– Вода, лед, боце са кисеоником… све је то требало да им се нађе на бини. Када је долазио Енрике Иглесијас, изричито је захтевао 24 црна пешкира на бини. AC/DC су тражили 15 пешкира, али није била битна боја. „Бекстрит бојси” су захтевали одређене цигарете, а ми за ту марку никада нисмо чули.

Пре доласка било које звезде, истиче Радош, организатор је у обавези да предложи хотелски смештај, који ће, зависно од уговора, платити они или сами извођачи.

– Мадони смо предложили три најквалитетнија хотела у близини и она је сама одлучила да ће ноћити у „Сплендиду” и то је и платила. Што се тиче концерата у Београду, у 99 одсто случајева извођачи су смештени у „Хајату”. Са групом AC/DC нам се десило да смо им обезбедили смештај, а они су одмах после концерта напустили Београд.

----------------------------------------------

Шта су све тражили познати музичари…

Алиша Киз: клавијатуре у хотелској соби и гардероби, а од намирница – чајеви, сојино млеко, мед, пуно воћа и сендвичи са свежим поврћем.

Група „Квин”: шест „мерцедеса” Ес класе.

Енрике Иглесијас: у гардероби две софе, сто, лампа, а за вечеру – поврће, пецива, вегетаријанска супа, воћна салата, кафа и чај у порцуланским шољама.

Ерос Рамацоти: тражио гардеробу са две софе, четири фотеље, два мала стола и посебном собом за масажу.

Жан-Мишел Жар: минерална вода „евијан”, газирана „сан пелегрино”, квалитетно црно и бело вино, чај од јасмина, зелени чај, сервис за чај, кафа, поморанџе, банане, јабуке, диње, колачи…

Хозе Карерас: бела гардероба без тепиха, освеживач ваздуха, пијанино, цветни аранжмани без јаког мириса, чајеви, кафа, сокови…

Фифти Сент: гардероба мора да буде опремљена као апартман. После наступа морао је да има „Hennesy” коњак, вотку „Grey Goose”, „хајникен” или „корона” пиво, филе мињон, шницлу, хамбургер, пилеће или ћуреће груди, доста поврћа, печени кромпир или маринирану пасту и слаткише.

„Рамштајн”: 50 килограма леда, соба за забаву и инструкторка јоге и салсе.

„Токио хотел”: пешкири искључиво у црној или тамној боји. Разне врсте хлеба, кроасани, слатка пецива, свеже и сојино млеко, путер, сојин маргарин, крем-сир, јаја, сиреви, један килограм сланине и килограм кобасица, свеж парадајз, ананас, шљиве, грожђе...

----------------------------------------------

Елтон мегаломан, Клептон аскета

Британски музичар Елтон Џон, који ће 3. јуна наступити у Београдској арени, у српску престоницу долази приватним авионом, а већ је наручио и лимузину којом ће право са аеродрома отићи у Арену. У гардероби мора да има белу, плаву или сиву софу, никако кожну, која треба да буде дугачка два метра. Такође, и стоне лампе, али и биљке – и то фикус или палме (два метра високе, у добром стању, никако пластичне). Потребна му је и велика ваза са разнобојним свежим цветовима. Од пића мора да има воду „сан пелегрино”, дијеталну кока-колу и севен-ап у конзервама.

Његов колега Ерик Клептон, који ће 9. јуна наступити на истом месту, далеко је скромнији: у гардероби су му потребни сто, кревет, софа, велико огледало...

----------------------------------------------

Одвојени шатори за „Ролингстонсе”

„Стонси” су довели својих пет кувара који су им спремали здраву храну, а на менију су били и пилетина и специјалитети индијске кухиње. Тражили су да се возе искључиво „мерцедесима”. Сви чланови бенда у бекстејџу су имали одвојене шаторе. У заједничком шатору су имали столове за билијар, јер се Кит Ричардс и Рон Вуд тако најбоље опуштају пред концерт. У шатору Мика Џегера била је постављена мала теретана. „Стонси” по правилу закупе цео спрат у хотелу где бораве, а Џегер на коришћење добије председнички апартман. Тако је било и у Београду, у „Хајату”.

----------------------------------------------

Алергични Капранос

Сећам се приче око рајдера за Игија Попа који је на „Егзиту” тражио имитатора Боба Хоупа. Неки инди-рок бендови су тражили жвакаће гуме баш одређене марке, а дешавало нам се да неко тражи чипс који може да се нађе само у њиховој земљи. Али, онда се пронађе адекватна замена. Добијали смо и много прецизних рајдера. На пример Никола Годен из „Ера” мора да једе тачно три сата пред концерт, и то искључиво месо без иједног зачина и бели пиринач без икаквог соса и прилога. Највећа замка за промотора могу да буду алергије неких извођача. Остао ми је у сећању случај Алекса Капраноса, певача групе „Франц Фердинанд”, који је алергичан на кикирики. Иако је у кетерингу фестивала тај услов био испоштован, он је успео да у сопственом извиђању града сам себи приреди неугодност.

----------------------------------------------

Не гледајте је у очи!

Просторије у бекстејџу за Мадону током концерта на Јазу нису смеле да буду флуоресцентне боје, имали смо и захтев какве боје треба да буде ве-це шоља, или лампе, а зидови су морали да буду пресвучени фином тканином. Она у неким од тих просторија није боравила више од минут, док у неке није ни ушла. Силне играчке смо обезбедили за дечју собу, а њена деца нису ни дошла. Захтевала је и обезбеђење, које је морало да буде постављено искључиво у облику квадрата. У уговору је стајао и члан да уколико Мадона прође поред вас, не смете да је погледате у очи.

Јелена Копривица