Порез на пловила пао у воду

Кад се прошле године држава досетила да уведе порез на употребу пловних објеката, резултат је био следећи – те сезоне пријављено је 2.756 чамаца, што је 2.000, то јест четрдесетак одсто мање него претходне.

Летошњи протести чамџија нису променили став владе. Порез је опстао,а чамци су наставили да „нестају”. До 20. априла,регистрована су свега 164 пловила, готово шест пута мање него ланеу исто доба.

УЛучкој капетанији не знају да ли су порезници прошле године прерачунали колико је новца, на који је влада рачунала за попуну буџета, „одбегло” тиме што власници нису пријавили чамце.

Немају ни податак да ли је од регистрације, на коју се и раније плаћала такса, убрано мање пара него пре разрезивањапореза нити желеда коментаришу да ли се мера за пуњење државне касепоказала контрапродуктивном.Извесно је да семноштво власника чамаца који су досад били вољни да се пријаве придружило онима који годинама ту обавезу избегавају.

Они који су ипак одлучили да се региструју,или одлазе у Панчево, где барем не плаћају градску таксу од неколико хиљада динара, или купују јефтинији мотор,или га фиктивно продају па тобоже позајмљују.

– Ти, који немаш чамац, купиш мој мотор. Уговор могу да нам саставе и овере за највише хиљаду динара. Онда ја од тебе позајмљујем мотор. Пошто нисам власник мотора, не плаћам порез. Ти немаш чамац па ни ти ништа не дугујеш држави – објашњава нам овај механизамсаговорник који једобро упућен у збивања на рекама.

Овај трик је за оне са слабијим машинама. Богатији, који поседују боље бродове и јахте, плате 50 евра адвокату да преведе њиховог мезимца на америчку државу Делавер или неку другу оф-шор зону где ће за две године регистрације платити свега седам америчких долара.

Иронија је да власници већих и луксузнијих пловила у појединимслучајевимауопште не морају да брину,будући да неки од њих имају моторе који коштајухиљаде евра али су слабији од десет коњских снага, што је доња граница за опорезивање. Обичан „Томосов” мотор те снаге налази се на многим домаћим чамцима а кошта 400 евра. Чамџијама је нелогично и што модел пловила није квалификација за порез или макар један од фактора за израчунавање његове висине, као што се узима у обзир када се наплаћује порез на пренос имовине.

– Порез се плаћа ако је мотор јачи од десет коња и расте са дужином чамца или брода. Закон предвиђапопусте за старија пловила али не узима у обзир старост мотора. Занемарено је да нов мотор може да вреди много више од старог са више коњских снага. Ни дужина пловила није довољан критеријум јер је пластични чамац трипут скупљи од дрвеног истеметраже– каже један од „Политикиних” саговорника са реке.

Парадокс је, причају власници чамаца, што порез на обичан рекреативни чамац износи колико и годишњапоправкаили гориво за читавусезону. Такође им се чини неправедним што пловило могу да возе само шест месеци годишње а за порез им узимају петину његове вредности.

– Третирају наше чамце као луксуз а ми нисмо никакви богаташивећ људи који воле реке и зато су скупили паре да имају чиме да провозају породицу и пријатеље. Можда бих ја и платио само када би ми се нешто од тога вратило. Немају сидришта, пристане, обале су прљаве и запуштене, из река одавно није црпљен муљ који мења дубину корита нити су уклањана дебла, животињски лешеви и штошта друго што пловиСавом и Дунавом, немају брод да хватају барже када се откаче и прете да развале све што затекну на путу. На шта онда одлази наш новац? Зашто не наплаћују казне за пребрзу вожњу власницима глисера? Зато штоњих не могу да ухвате. Е, па, неће ни мене. Да ме и неколико пута ухвате без регистрације, опет ми у збиру испадне јефтиније да платим казне – каже један од „Политикиних” саговорника.

Пошто немају довољно чамаца за патролирање и контролу, нарочито довољно брзих да парирају глисерима, лучка капетанија и речна полиција доведени су у позицију саобраћајацакоји пешице треба да јуре за поршеом који је прошао кроз црвено на семафору. Недавно је капетанија коначнодобила брод са моћним мотором али испоставило се да и она нема новца за висок порез, тако да до даљег мора да га држи у пристаништу. У противном, личила би на саобраћајца који онај порше гони у колима без таблица.

В. Вукасовић