Прва кафа на Авалском торњу у мају

Ресторан на 120. метру Авалског торња требало би да буде отворен до краја маја, а засад је неизвесно када ће хиљаду квадрата пословног простора у подножју добити закупца, као ни којим ће садржајима бити оплемењен.

Влада би требало ових дана да званично преда нови архитектонски драгуљ ЈП „Емисиона техника и везе” на коришћење, каже Србољуб Панић, помоћник директора Републичке дирекције за имовину, после чега ће то предузеће расписати оглас за прикупљање понуда за закуп ресторана од сто квадрата.

– Интересовање је и пре отварања било велико и углавном је реч о домаћим потенцијалним закупцима. Мислим да ће због површине и прилично уског простора то пре да буде кафетерија – објашњава Панић.

Док први гости буду пили кафу и уживали у погледу, у подножју неће моћи да купе сувенире као што је најављивано. Јер према речима Панића, овај део грађевине неће бити уређен за употребу када ресторан отвори врата.

– Груби радови су завршени и треба да се одлучи хоће ли га корисник торња опремити па издати, или ће сређивање на себе преузети закупац коме ће новац уложен за опремање бити одбијен од кирије – истиче Панић.

Мишљења кафеџија о исплативости пословања у ресторану су подељена. Никола Димитријевић, председник Општег удружења угоститеља Београда и власник ресторана „Франш”, каже да „никад не би закупио овај простор”.

– То значи да суботом и недељом падате са ногу од посла, а осталим данима имате мање гостију, посебно за неколико месеци, када се стиша помпа око отварања. У тој ситуацији не знате колико људи да запослите, нити како да викендом повећате број особља. Са овим другим проблемом можда би могао да се избори неки угоститељ који већ има локал у околини Авале, па да одатле „регрутује” конобаре по потреби. Проблем је и то што ће вероватно бити крцато лети, али не и у току остатка године. Још ако буде висока закупнина, тек ће бити неисплативо – изричит је Димитријевић.

Супротног мишљења је Жарко Ратковић, директор Угоститељског предузећа „Вишњица”. Он не пориче да би, због удаљености, профит био мањи него у центру престонице, али сматра да надлежни треба да пруже финансијску подршку закупцу зарад изласка туристима у сусрет.

– Ресторан на торњу не треба да се заснива на профитној основи, јер је реч о значајном туристичком објекту где посетиоцима не треба продавати само угоститељску услугу, већ доживљај. Многи гости памтиће осећај кад ту пију кафу и гледају Србију као на длану. Град, република па и удружења угоститеља требало би да дају финансијски подстицај локалу у који ће гости радо долазити и оданде понети лепе утиске из Београда – сматра Ратковић.

Д. Буквић
Д. Мучибабић