Рат импулсима на Косову

Ћутали смо два дана, трећег смо морали да викнемо.

Овако извор „Политике“ из Министарства спољних послова Србије описује акцију која је предузета јуче, а због акције Приштине којом је уништила опрему телефонских оператера из Београда и тако лишила око сто хиљада Срба могућности да користе мобилне телефоне.

Људи из Министарства иностраних послова јуче су телефоном позивали „све релевантне престонице на свету“ као и њихове амбасаде у Београду. Представници земаља које су признали самопроглашену независност објашњавали су да је све урађено по законима Приштине. А без обзира на став о статусу Космета, међународна заједница је била јединствена у исказу: Нисмо знали да ће та акција да буде предузета. Она је изведена без нашег знања.

Незнање је проблем, а ово незнање показује да је Еулекс био лишен елементарних података о томе шта ради приштинска власт, али и да није могао или није хтео да заустави рушење телефонске опреме када је почело. То је и доказ да су и у овој животно важној ситуацији земље које Београд доживљава као пријатеље – биле немоћне.

„Када смо неким саговорницима рекли да ово може да буде увод у ново етничко чишћење, одговорили су нам да тога нису били свесни“, каже извор из Министарства.

Акција рушења предајника мобилне телефоније уследила је неколико дана пошто приштинска власт није успела да заштити Србе повратнике у село Жач који су зато по други пут напустили своја огњишта. Не треба имати ни грам маште да се замисли како ће реаговати човек који не може да се чује ни с комшијама ни с рођацима ако неко крене да му каменује или пали кућу.

Нема сумње да ће МИП данас упозоравати своје саговорнике из међународне заједнице управо на ову чињеницу, али и да ће их подсетити на погром над Србима изведен 17. марта 2004. године.

Циљ Београда је да што пре врати могућност телефонирања Србима с Косова преко овдашњих оператера. Он неће да узвраћа контрамерама, нити подржава рушење опреме приштинских оператера у северном делу Космета.

Београд ће покушати да уради три ствари. Прво, да врати сигнал својих оператера на Космет. Друго, да покаже да сваки унилатерални потез има неподношљиво високу цену. Треће, да прекине разговоре о техничким питањима са Еулексом зато што друга страна непрестано вуче унилатералне потезе.

Србе на Космету занима једино враћање могућности телефонирања. Ту су моћи Београда најмање, а нису веће ни у друге две његове намере.

Основни проблем за Београд у покушају поновног успостављања мрежа „Телекома“, „Теленора“ и ВИП-а на Космету биће могући контразахтев Приштине да Београд дозволи да она постане члан Међународне комуникацијске уније.

Њене чланице су само државе чланице Уједињених нација, са изузетком Тајвана који је ту уз пристанак Кине. Циљ Приштине је да тако добије позивни број који имају државе јер она сада користи позивни број једне европске државе.

Ако одговор Београда буде још једно одлучно и неопозиво „не“ тешко је веровати да Срби с Космета могу поново да разговарају позивајући бројеве који почињу са 063, 065 или 066. То би било могуће једино ако међународна заједница доживи телефонску изолацију Срба као увод у њихово етничко чишћење.

Драган Бујошевић