Немачка већ види крај кризе

Од нашег специјалног извештача
Минхен – Све смо сигурнији да је најгоре прошло. Ова оцена др Франка-Штефана Бекера, првог човека за корпоративну комуникацију „Сименса”, највеће немачке фирме са око 405.000 запослених у 190 земаља, од којих чак 68 одсто ради ван њених граница, најбоље говори о актуелном тренутку у коме се налази привреда те велике земље. Група малих привредника и предузетника из Србије, који су били најбољи на конкурсу „Пробизнис лидер 2009.“, Прокредит банке у Београду, уз неколицину новинара, имали су ових дана више него добру прилику да се увере у озбиљност немачких напора да се дуготрајна економска криза и превлада.

Немачки извоз је прошле године био 803,2 милијарде евра. За 19,3 одсто мањи него 2008. Тиме је Немачка изгубила светску лидерску позицију у извозу за свега 60 милиона евра од све јачег експортног дива – Кине. Пошто је, међутим, и своје набавке у иностранству смањила за 17,2 процента, чиме је увоз достигао вредност од 667,1 милијарду евра, немачка привреда је, ипак, остварила суфицит у размени са светом од 136,1 милијарди евра.

Такви резултати главни су узрочник и пада бруто домаћег производа (око 2.407 милијарди евра) за око пет одсто. Годину дана раније БДП је порастао 1,3 а 2007. за 2,5 одсто. За ову годину немачки привредници прогнозирају раст између 1,6 и 2,3 процента.

Нико од наших саговорника није могао, нити смео да се „закуне” да ће баш тако бити, али да је криза сасвим на измаку сведоче и све бољи извозни резултати крајем прошле и почетком ове године. „Сименс”, који је по вредности производње на трећем месту у свету после „Џенерал електрика” и „Хјулит Пакарда”, сваког сата добија поруџбине вредне девет милиона евра.

Али, не теку само мед и млеко. Чак ни моћном „Сименсу”. Иако има веома разуђену палету производа, због које му налети кризе нису много наудили, у појединим погонима ускоро ће доћи до отпуштања око 2.000 радника. С обзиром на укупан број запослених у тој компанији то не изгледа тако страшно, али за оне који оду на берзу рада следи суочавање са великом конкуренцијом оних који чекају ново радно место. На бироима рада је око 3,2 милиона или око 7,5 одсто радно способног становништва које броји 43,5 милиона душа.

И даље се, тврде добри познаваоци привредних прилика у Немачкој, осећају последице вишемесечне рецесије у којој, после лаганог опоравка гиганата, попут „Сименса”, још нема јачих знакова конјунктуре на домаћем тржишту. Криза тражње, рекли би економисти.

За Ханс-Јоакима Хојслера, директора „Бајерн интернешенела” (владине фирме за подстицање извоза Баварске), нема пречег задатка од подстицања привредне активности и извоза у тој највећој немачкој покрајини са 12 милиона становника. Сасвим разумљиво, јер од 82 милиона становника, колико има Немачка, у привреди је запослена готово половина, а од те половине чак 42,3 одсто ради за извоз.

Преузимајући највећи део практичних извозних задатака од баварске владе, „Бајерн интернешенел” (фирма која је основана тек 1995) користи све могуће канале да робу и услуге своје државе пласира у свет. Баве се, додуше, али у много мањој мери и увозом, односно привлачењем страних инвеститора у Баварску. На питање новинара, да ли баварска влада нуди неке олакшице за долазак иностраних инвеститора на њено тржиште, Хојслер каже да тако нешто не постоји у његовој земљи. „Баварско тржиште не може се добити за џабе. Улазница је доста скупа и она се мора платити, јер смо и ми пуно у њега уложили – од инфраструктуре, преко стабилних правила игре до изузетних пословних и извозних могућности.” Све то, наравно, важи и за фирме из Србије које желе да дођу и раде у Минхену или околини.

За Хојслера тржиште Србије је „веома занимљиво са добрим потенцијалима”, али да би постало и инвестиционо атрактивно за немачке фирме мора да има бар елементарне основе – задовољавајућу инфраструктуру и уређен и стабилан привредни систем. По њему највеће шансе за сарадњу са Србијом су у заштити екологије, коришћењу обновљивих извора енергије и производњи медицинске опреме. Могућ је и наш већи извоз пољопривредних производа. И све то без икаквог ограничења.

Ви сте, поручио је Хојслер, на потезу, а правила су за све иста – квалитет, цена, рокови испоруке и доследно поштовање свих стандарда.

----------------------------------------------

Свако мора да брине о себи

Већини наших саговорника, било из конкретних фирми, комора или извозних организација, савршено је познат положај Србије и њене привреде. Без пардона су нам, баш као и сам господин Хојслер, рекли да је ово сурово време капитализма у коме ће богати бити све богатији, а да их сиромашни никада неће достићи. Могуће је да разлика између једних и других буде и све већа.

„Од стране помоћи не може се живети. Нико се није развио ни на туђим зајмовима. Мора се својски запети у развоју сопствених потенцијала ангажовањем иностраних инвеститора. Када они препознају свој интерес, развијаће себе и вас. Они имају и умеју, али ваше је да им понудите довољно добре разлоге да баш код вас дођу, а не да иду у неке друге земље”, упозорио је Хојслер додајући да и Немачка има своје неразвијене покрајине према чијем се развоју односе као да су суседне, а не чланице савезне државе Немачке. Свако мора да се брине о себи.

Слободан Костић