Идеологија - шта то беше

Испред највећег броја партија на српској политичкој сцени тешко да би могла да стоји прецизна идеолошка одредница – левичарске или десничарске. Гужва је углавном на центру, а у зависности од дневнополитичких потреба, клатно се са тог дела политичке сцене помера час улево час удесно. Како истраживања јавног мњења говоре да бирачи махом ни не знају шта пише у програмима партија чак и да пресудну улогу у њиховом опредељивању имају симпатије или антипатије према лидеру неке странке, партије не морају много да брину да ће им због скретања улево или удесно замерити.

Политички аналитичар Милан Николић не види ништа лоше у томе јер, како каже, странке постоје да би оствариле вољу бирача.

„Код нас се гледа негативно на такво понашање партија и то се назива популизмом и демагогијом, али ови термини се могу употребити само ако је реч о превари бирача, кад им нешто обећавате, а то не урадите. А оно што је усмерено на остваривање воље бирача то је демократија”, објашњава Николић. Према његовим речима, у Србији је ситуација апсурдна јер је 60 одсто грађана „лево“ оријентисано, а већина странака се позиционирала „десно“ од центра.

„Демократска странка, која је на центру, благо нагиње налево. Социјалистичка партија Србије номинално је лево, али је ипак више у центру. Сви други су центар и десно, с тим што је већина програма мање-више иста”, каже он.

Као пример недовољно идеолошки профилисане странке Николић наводи Српску напредну странку. Они, како каже, сада користе своју неодређеност и тако прикупљају гласаче из разних група. „У овом часу су у опозицији и један број грађана се идентификује са њиховим критикама ситуације и владајуће коалиције, али оног часа када уђу у власт или почну да је деле мораће много озбиљније да се профилишу, ту престаје та привлачност недефинисаног”, наглашава Николић и додаје да и ДС наступа бојажљиво и да се плаши да иде мало смелије ка социјалдемократији.

Председник Извршног одбора ДС-а Марко Ђуришић каже, међутим, да је његова странка идеолошко опредељење одредила 2002. године када је донела одлуку да поднесе кандидатуру за чланство у Социјалистичкој интернационали.

„Када је настала деведесетих година ДС се борила за увођење демократије и против комунизма. Данас се странка још профилише као социјалдемократска и полако освајамо тај простор у Србији. Сигурно да има још могућности и још потребе да се и више на тај начин одређује“, каже Ђуришић.

Према речима председника Транспарентности Србија Владимира Гоатија, после 2000. године у Србији су се десиле две крупне промене на политичкој сцени – еволуције социјалиста и лома у Српској радикалној странци.

„Социјалисти су од антисистемске прешли у системску странку. На конгресу 2003. године прихватили су ЕУ и временски орочену приватизацију и укључили су се у политички живот као потпуно поуздан партнер”, објашњава Гоати.

Друга велика промена настала је одвајањем једног дела до тада највеће опозиционе странке СРС-а. Напредњаци су прихватили европске демократске вредности. Међутим, та промена никада не може бити потпуна. Врло често и данас људи говоре о две радикалне странке – једној са беџом лидера и другој без беџа. А и њихови политички противници исто доводе у питање ту промену. СНС је направила одлучан корак ка Европи и то треба схватити озбиљно.

„Промена је увек ризична. Али, они су се добро држали неких емпиријских налаза који су показали да је три четвртине грађана проевропски оријентисано и видели су да је последњи тренутак да се мењају. Партије су организације створене да врше власт на основу изборне воље, а ако упорно игноришете изборну вољу три четвртине бирачког тела – ви нисте у игри”, оцењује Гоати.

Међу малобројнима који нису мењали своју идеологију, што им признају и политички аналитичари, јесу радикали. Драган Тодоровић, заменик председника СРС-а, каже да је његова странка задржала идеологију са којом је ушла у политички живот деведесетих година, а то је идеологија српског национализма. „Прилагођавали смо се неким проблемима, али суштински нисмо мењали идеологију, нити ћемо мењати,. За разлику од свих осталих ми се трудимо да грађане убедимо у исправност наше идеологије, а не да повлађујемо њиховим интересима и да се представимо као Деда-Мразеви који ће испуњавати њихове оправдане жеље за бољим животом”, каже Тодоровић.

Ј. Церовина