Допловило 8.063 туриста

Све више страних гостију посећује Београд и Србију преко речних бродова. Према резултатима Градског завода за информатику и статистику, у јуну је престоницу посетило 8.063 туриста, који су допловили у 72 брода или хидроглисера и у три јахте. То је готово двоструко више него у мају кад је дошло 4.620 туриста, који су пристигли у 41 великом туристичком броду.

На почетку летње сезоне, у јуну, највише туриста пристигло је из Немачке – 2.956, Америке – 1.732, Француске – 820, Аустрије – 754, Норвешке – 470, Велике Британије – 409 и Канаде – 134.

И у мају је највише страних гостију било из Немачке, САД, Француске, Аустрије и Швајцарске. Мањи број туриста који су, досад, крстарећи Дунавом стигли у Београд, туристички радници у престоници оправдавају вишемесечним поплавама које су поплавиле готово пола Европе. Такође, због поплава дуго није била дозвољена пловидба Дунавом.

Прошле године, у Београд је пристало око 500 бродова из којих се, на дан-два, искрцало око 80.000 људи. Гости који посећују нашу земљу путујући Дунавом најчешће су старији људи који имају просечно око 70 година. Кад дођу у Београд, чекају их аутобуси који их одвозе до центра града. И док страни гости имају ту привилегију да пловећи Дунавом обилазе нашу државу, за домаће туристе крстарење рекама је само сан. Главни разлог је недостатак туристичке флоте.

Објашњавајући зашто овај тип туризма није заживео у нашој земљи, неки туристички радници сматрају да је највећи проблем плитак џеп просечног домаћег туристе који би за 12 дана крстарења Дунавом од Београда до Будимпеште морао да издвоји од 1.500 до 5.000 евра. За исти новац они могу да летују на ексклузивним дестинацијама – Карибима, Малдивима, Маурицијусу или Сејшелима, на пример.

Осим цене, велики су проблем и визе, јер је за крстарење Дунавом потребно извадити неколико виза, што такође обесхрабрује наше туристе да се одморе на неком од бројних туристичких бродова.