Заталасана Србија

Локалне власти, уз подршку Националне службе за запошљавање, морају да преузму свој део одговорности за решавање проблема незапослености, јер управо они, а не ми у Београду, најбоље знају који им профили требају и где све новац може бити искоришћен за отварање нових радних места", поручио је на недавном састанку, посвећеном оснивању локалних савета за запошљавање у општинама, министар рада, запошљавања и социјалне политике Слободан Лаловић локалним посленицима.

Локални савети запошљавања (ЛСЗ) постоје у 75 од укупно 165 општина у Србији (без Косова и Метохије), што значи да је покривено 46 одсто општина. Нажалост, пре само годину и по дана постојала су у свега 24 ЛСЗ-а.

Локални савети постоје у свих 25 општина у шест округа: у Севернобачком (три ЛСЗ), у Средњобанатском и Рашком по пет и у Борском, Зајечарском и Моравичком по четири.

Међутим, ЛСЗ не постоји у свих 11 општина Јужнобанатског (осам) и Подунавског (три) округа.

– Недовољна финансијска средства за развој ЛСЗ-а могу се надокнадити сарадњом са разним фондовима, донаторима... чији су пројекти и добра воља окренути развоју локалне заједнице и покретању привреде у запостављеним општинама – истиче Радован Ристановић, директор НСЗ-а. То су пре свега "Карц" програм, "Ју-Ен-Ди-Пи", "Ју-Ес-Ејд" и још неки.

Ипак, нису све активности локалних савета условљене финансирањем, јер ове институције у сарадњи са надлежним органима могу помоћи на сузбијању рада на црно, сиве економије, затим приликом утврђивања предлога мреже школа и других образовних институција у локалним подручјима, али и запошљавање младих, жена, лица старијих од 50 година, инвалидних лица, Рома, националних мањина и других угрожених категорија.

– Савети су једна од новина коју је, као могући облик развијања партнерства на тржишту рада установио Закон о запошљавању, усвојен пре три године – објашњава мр Ђорђе Лазић, саветник директора НСЗ и координатор за ЛСЗ. – Према члановима који се односе на ЛСЗ, локалне самоуправе ће имати обавезу да оснују савезе за запошљавање које, поред представника органа власти у општини, чине и представници репрезентативних синдиката, пословних организација, агенција за развој малих и средњих предузећа, филијала НСЗ-а, приватних агенција за запошљавање, невладиних организација, школских управа, итд.

Према речима Лазића, серија регионалних састанака остварила је позитиван ефекат у локалним, више годинама девастираним подручјима, надлежни су добили потребна сазнања о овој проблематици, а и јавност се прилично "заталасала", иако, признаје наш саговорник, има још "несналажења и лутања". Ово је и својеврсна форма социјалног дијалога, који мора да заживи у локалним подручјима, не би ли се основни егзистенцијални проблем – проналажење посла – остварио. У прилог ЛСЗ иде и поспешивање предузетништва, а и решавање технолошких вишкова.