Слике спојиле Корзику и Пријепоље

Пријепоље – Кад је у доба Првог светског рата пријепољски уметник Милан Минић на Корзици у Француској сликао пределе Ајачија, у који га је ратни вихор однео, па на платну, ту далеко од родног краја, носталгично приказивао и лепоте своје Србије, ни слутио није да ће те слике после скоро 100 година повезивати Пријепоље и Корзику. А то се ових дана управо догађа. У град на Лиму сутра стиже делегација овог француског острва да упозна завичај ствараоца чијим делима се поноси, посети његову родну кућу, а њихова позоришна трупа одигра представу о француско-српском братству у Првом светском рату.

Случајно је све, после деценија под велом заборава, почело пре пет година, неочекиваним сусретом корзиканских хуманитараца у Шапцу са изложеним Минићевим делима. Кад су људи из организације „Per a pace“, на изложби Милана Минића, видели његове „Црвене стене“ из 1916. године са мотивима старог Ајачија и друге слике, те сазнали појединости о овом ствараоцу, нису крили одушевљење. Одмах су понудили сарадњу, да Минићева дела буду изложена и на Корзици.

Милан Минић се родио у Пријепољу 1889. године, а архитектонски факултет завршио у Београду, где је упоредо учио и сликање и вајање. Војевао је у Првом светском рату као добровољац у Моравској дивизији, да би 1916. године, у групи од 3.000 српских бораца, стигао на Корзику, у Ајачио.

– Тамо упознаје чувеног француског акварелисту Корбелинија, на чији предлог одлази у Париз где завршава академију лепих уметности. Корбелини Минића упознаје и са славним Матисом. То, наравно, утиче на стваралаштво нашег уметника, коме је 1917. године у Ајачију организована прва самостална изложба дела – казује за „Политику“ директор Музеја у Пријепољу Славољуб – Бато Пушица.

После тог рата и повратка у Србију Милан Минић се више истиче као архитекта него као сликар. Значајна градитељска дела остварује у Београду, Шапцу, Лозници, а уочи Другог светског рата у главном граду подиже репрезентативни хотел „Мажестик“, по узору на француске хотеле. Нова послератна власт конфисковала је „Мажестик“ оставивши Минићу само део простора на последњем спрату где је имао атеље, у коме су се потом окупљали познати уметници, међу којима и Мило Милуновић.

– А свом родном Пријепољу Минић је подарио велелепан звоник испред цркве Светог Василија Острошког, несвакидашњи јер је грађен по узору на католичке звонике виђене у Француској. На тај начин хтео је да свој родни град, манастир Милешеву, џамије из исламског периода споји са западном културом која је на њега оставила дубок траг – напомиње Славољуб Пушица.

Минић је умро 1961. године, а до тада је био на челу управног одбора Народног музеја у Београду. И онда су име и дело тог уметника били неправедно заборављени. Желећи да подсети савремену српску јавност на тог сликара и градитеља, Музеј у Пријепољу је 2003. године најпре објавио монографију, а затим у сарадњи са Народним музејом из Београда у сали „Мажестика“ приредио велику изложбу Минићевих дела. Та изложба стигла је, тако, и до Шапца, а ту су је видели и Корзиканци.

Њихова тадашња понуда да слике тог уметника буду постављене у Ајачију остварена је новембра прошле године. Седам уметничких дела која је Минић створио у том француском граду, сачуваних после безмало једног века, као и још 16 других из његовог опуса, представљено је у престижној галерији „Лазарет“. Тој поставци коју је приредио Славољуб Пушица присуствовале су највише политичке и културне личности Корзике, отворио ју је градоначелник Ајачија. Сада се у Пријепољу настављају ове везе, као и традиција међусобног поштовања и уважавања посебно исказана током Првог светског рата.

Бранко Пејовић