Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слике спојиле Корзику и Пријепоље

Слике спојиле Корзику и Пријепоље
Милан Минић, аутопортрет

Пријепоље – Кад је у доба Првог светског рата пријепољски уметник Милан Минић на Корзици у Француској сликао пределе Ајачија, у који га је ратни вихор однео, па на платну, ту далеко од родног краја, носталгично приказивао и лепоте своје Србије, ни слутио није да ће те слике после скоро 100 година повезивати Пријепоље и Корзику. А то се ових дана управо догађа. У град на Лиму сутра стиже делегација овог француског острва да упозна завичај ствараоца чијим делима се поноси, посети његову родну кућу, а њихова позоришна трупа одигра представу о француско-српском братству у Првом светском рату.

Случајно је све, после деценија под велом заборава, почело пре пет година, неочекиваним сусретом корзиканских хуманитараца у Шапцу са изложеним Минићевим делима. Кад су људи из организације „Per a pace“, на изложби Милана Минића, видели његове „Црвене стене“ из 1916. године са мотивима старог Ајачија и друге слике, те сазнали појединости о овом ствараоцу, нису крили одушевљење. Одмах су понудили сарадњу, да Минићева дела буду изложена и на Корзици.

Милан Минић се родио у Пријепољу 1889. године, а архитектонски факултет завршио у Београду, где је упоредо учио и сликање и вајање. Војевао је у Првом светском рату као добровољац у Моравској дивизији, да би 1916. године, у групи од 3.000 српских бораца, стигао на Корзику, у Ајачио.

– Тамо упознаје чувеног француског акварелисту Корбелинија, на чији предлог одлази у Париз где завршава академију лепих уметности. Корбелини Минића упознаје и са славним Матисом. То, наравно, утиче на стваралаштво нашег уметника, коме је 1917. године у Ајачију организована прва самостална изложба дела – казује за „Политику“ директор Музеја у Пријепољу Славољуб – Бато Пушица.

После тог рата и повратка у Србију Милан Минић се више истиче као архитекта него као сликар. Значајна градитељска дела остварује у Београду, Шапцу, Лозници, а уочи Другог светског рата у главном граду подиже репрезентативни хотел „Мажестик“, по узору на француске хотеле. Нова послератна власт конфисковала је „Мажестик“ оставивши Минићу само део простора на последњем спрату где је имао атеље, у коме су се потом окупљали познати уметници, међу којима и Мило Милуновић.

– А свом родном Пријепољу Минић је подарио велелепан звоник испред цркве Светог Василија Острошког, несвакидашњи јер је грађен по узору на католичке звонике виђене у Француској. На тај начин хтео је да свој родни град, манастир Милешеву, џамије из исламског периода споји са западном културом која је на њега оставила дубок траг – напомиње Славољуб Пушица.

Минић је умро 1961. године, а до тада је био на челу управног одбора Народног музеја у Београду. И онда су име и дело тог уметника били неправедно заборављени. Желећи да подсети савремену српску јавност на тог сликара и градитеља, Музеј у Пријепољу је 2003. године најпре објавио монографију, а затим у сарадњи са Народним музејом из Београда у сали „Мажестика“ приредио велику изложбу Минићевих дела. Та изложба стигла је, тако, и до Шапца, а ту су је видели и Корзиканци.

Њихова тадашња понуда да слике тог уметника буду постављене у Ајачију остварена је новембра прошле године. Седам уметничких дела која је Минић створио у том француском граду, сачуваних после безмало једног века, као и још 16 других из његовог опуса, представљено је у престижној галерији „Лазарет“. Тој поставци коју је приредио Славољуб Пушица присуствовале су највише политичке и културне личности Корзике, отворио ју је градоначелник Ајачија. Сада се у Пријепољу настављају ове везе, као и традиција међусобног поштовања и уважавања посебно исказана током Првог светског рата.

Бранко Пејовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Delic Kemal
Pokoj duši za umjetnika M.Minica !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.