Лекови на црно

Пракса деведесетих година прошлог века, када су се масовно шверцовани лекови преносили на различите начине, изгледа да се наставља у појединим приватним апотекама. Иако има довољно лекова на нашем тржишту, који су регистровани и проверени у Агенцији за лекове, неким апотекарима је јевтиније да се снабдевају на црном тржишту. Осим тога, одређени лекари имају обичај да прописују лекове који нису на списку регистрованих, иако за њих постоји одговарајућа регистрована замена. О томе како су и на који начин ти лекови увезени, да ли им је истакао рок трајања или на који начин су преношени, као и да ли лоше могу да утичу на здравље пацијента апотекари не води рачуна.

Фармацеут у једној приватној апотеци, који је желео да остане анониман, каже да скоро све приватне апотеке тако послују и да већ постоји устаљена шема продаје таквих лекова.

– Већину тих лекова не држимо у апотеци због евентуалне инспекцијске контроле. Обично када неко тражи лек који није регистрован кажемо да ћемо жељени медикамент наручити и да дође сутра. Тада обавестимо власника да донесе лек. Постоје и лекови које продајемо само по препоруци, односно када су наручени од особа које познајемо, као на пример "дурогестин" (морфијумски фластер). Али, то није никаква новина, већ устаљена пракса. Углавном је реч о лековима чији произвођачи нису поднели захтеве за регистрацију њихових производа на нашем тржишту. Обично су ти увозни лекови веома скупи, као на пример лекови за лечење стерилитета. Међутим, долазе и људи који траже увозне медикаменте за снижавање крвног притиска – објашњава наш саговорник.

Причу нашег саговорника проверили смо у једној од приватних апотека. Тражили смо "кутерид" (кортикостероид), који није регистрован код нас и рекли су нам да, ако желимо, могу да нам лек наруче.

Др Василије Антић, помоћник министра здравља, каже да је у Србији регистровано више од три хиљаде приватних апотека, пет стотина двадесет државних и хиљаду веледрогерија, а да има само седам фармацеутских инспектора.

– Нажалост, многи су наставили с праксом из периода када није било лекова и када су апотеке пунили шверцованом робом. Иако на нашем тржишту има довољно лекова и постоји и законска процедура за набавку неопходних увозних лекова, који се не налазе на списку. Једини легални начин да у нашу земљу уђе нерегистрован лек јесте да га лекар пропише пацијенту, а Агенција за лекове изда одобрење да се такав лек увезе. Сваки други начин је нелегалан и несигуран за пацијенте. Уколико вам у апотеци продају лек, а на кутији од лека нема текста на српском језику или упутство за коришћење није преведено, а још вам апотекар не изда фискални рачун, то је онда сигурно шверцовани лек. Сваки грађанин, пацијент уколико је добио такав лек мора да пријави Инспекцији за лекове и ми излазимо на терен. Казне су високе – од триста хиљада до три милиона динара.

Наше инспекцијске службе редовно контролишу производњу и веледрогерије, али немогуће их је све контролисати непрестано. Од септембра Министарство здравља креће у опсежну контролу приватних апотека и, уколико у некој од тих установа буде пронађен нерегистрован лек, власници ће бити кривично гоњени, тврди др Антић.

Према његовим речима, да би се томе стало на пут морају сви да се ангажују, али и да се промени свест код лекара и апотекара.