Запали моју ватру

Нови, дугометражни документарни филм о легендарној рок групи „Дорс” (The Doors), који је почео да се приказује у ограниченом броју америчких биоскопа, садржи неке до сада неприказиване снимке чланова групе, попут снимка из експерименталног филма „ХWY” који је Џим Морисон режирао током студирања филмске режије.

Филм „When You’re Strange: A film About The Doors” режирао је Том Дисило, а комбинацијом архивских материјала, снимака са концерата и иза бине, као и изјавама сведока о раду популарног бенда, покушао је да прикаже и објасни вртоглави успех „Дорса”, проникне у њихове ангажоване поруке које су утискивали у скоро све песме, али и објасни начин живота Џима Морисона и разлоге престанка постојања бенда. Наратор у филму је један од најплаћенијих холивудских глумаца Џони Деп, који учешће у овом филму објашњава као „захвалност музичарима који су изградили његов музички укус и утицали да разуме музику”.

Присуствујући премијери филма у Лос Анђелесу, клавијатуриста „Дорса” Реј Манзарек изјавио је да филм нуди „коначну истину о бенду која је потребна свету, сведоцима времена, пријатељима бенда и фановима”.

– Било је крајње време да се појави филм који на истинит начин говори о успонима и падовима „Дорса” и проблемима које смо имали, дакле, опонент анти-Дорс филму који је Оливер Стоун режирао 1991, са Валом Килмером у улози Џима – додао је клавијатуриста Манзарек (71) који се са Џимом Морисоном упознао док су студирали на Калифорнија универзитету у Лос Анђелесу.

– Приказани смо на прави начин, онакви какви смо били на сцени, некада погубљени, али увек посвећени музици. Сви досадашњи филмови о „Дорсима” нису успели да прикажу какви смо заиста били, а овај филм се томе највише приближио. Можда је проблем био у нама, што смо често били затворени у себе током свирке, па камера није могла да нас „ухвати у правом светлу” – изјавио је Ен-Би-Сију гитариста Роби Кригер, док се бубњар Џон Денсмор присећа:

– Гледајући филм, сетио сам се лудог сна који смо нас четворица имали са жељом да променимо свет. Било је нечег магичног у том времену, ери бунта против власти, војске, рата, и светске политике и економске моћи. „Дорси” су били против свега тога, иако су нас многи називали чудним брбљивцима. Време је доказало да, ипак, нисмо били ни толико безразложно брбљиви, а ни чудни.

Морисон, који је преминуо 1971. године у Паризу, Роби Кригер (гитара), Реј Манзарек (клавијатуре) и Џон Денсмор (бубњеви) снимили су шест студијских албума за само 54 недеље, крајем шездесетих година и почетком седамдесетих година прошлог века, и постигли огромну популарност широм света о којој се и данас прича и пише. Четири деценије од последњег наступа, „Дорси” и данас продају више милиона носача звука годишње, а њихове најемитованије песме су: „Break on Through”, „Light My Fire”, „People Are Strange”, „Love Me Two Times”, „L.A. Woman”, „Riders on the Storm” и „The End”.

Тројица преосталих „Дорса” и даље су активни, али не толико као раније. Клавијатуриста Манзарек, у међувремену, написао је неколико књига и снимио неколико соло албума. Гитариста Кригер, који је имао само 18 година кад је написао чувени хит „Light My Fire”, који се и данас често може чути на радио станицама, тренутно пише књигу о свом животу, а ове године ће објавити и нови албум. Бубњар Денсмор је постао писац бестселера, а најновија књига му излази до краја године.

Нови документарац о „Дорсима” само је почетак поновног интересовања за феномен ове чувене четворке. Ових дана свет је обишла вест да амерички продуценти размишљају о снимању новог играног филма о популарној групи, а као редитељ спомиње се Дејвид Финчер, аутор филмова „Седам”, „Игра”, „Борилачког клуба”, „Соба панике” и „Необичан случај Бенџамина Батона”.

И. Аранђеловић