Предстоји нам „рат за таленте”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 26. априла – „Потписивањем првог међудржавног научног и технолошког споразума Србије и Америке превазишли смо проблем да од санкција нисмо имали уређене односе у овом кључном домену, где Америка предњачи у свету. Споразум нам сад омогућава да на разним нивоима потписујемо уговоре који ће операционализовати овај међудржавни: између института, универзитета, а што је и те како битно, и са америчким технолошким фирмама.”

Ово је, у разговору за „Политику”, на крају вишедневне посете Вашингтону изјавио Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије и министар за науку и технологију. Ђелић је био и члан делегације Србије на управо завршеном пролећном заседању Светске банке и Међународног монетарног фонда.

Шта споразум практично доноси?

Он је битан јер га је не мали број водећих америчких и технолошких фирми очекивао да би могли да с нама раде несметано. Добар део споразума је посвећен питањима интелектуалне својине, које је веома важно, али и животним питањима као што је олакшавање издавања виза нашим научницима, што је досад био озбиљан проблем. Ми смо сада једна од невеликог броја земаља које имају такав споразум са Америком. Мислим да је његово потписивање и једна политичка порука унапређења билатералних односа која је започела избором Обаме за председника и после посете потпредседника Бајдена Београду у мају прошле године, после чега смо започели преговоре о овом споразуму.

Како можемо да га искористимо?

На нама је сада да га искористимо у потпуности, и у том циљу овде смо већ срели врх америчке науке. Имали смо састанке са директором Националне научне фондације, федералне агенције која годишње распоређује око осам милијарди долара. Срели смо и првог човека Националне инжењерске академије, као и директора Националног института за медицину, са којима смо се договорили да у следећих 12 месеци идентификујемо теме и екипе које имају интерес да сарађују, с циљем да на пролеће следеће године, у јуну, на сугестију наших америчких колега, у Београду, уз присуство лидера америчке науке и технологије, одржимо један велики скуп, где ће бити присутан и велики број наших научника који живе и раде у Америци, као и америчких института и технолошких фирми.

Како ће то утицати на наше стратешко опредељење према ЕУ?

Сарадња у оквиру европског научнотехнолошког простора остаје, али за Србију је веома битно да буде присутна и у Америци која данас производи скоро половину свих патената у свету, и у овој области је и даље далеко испред свих.

Приликом потписивања поменули сте и нашу научну дијаспору?

На нама је да покажемо да смо у стању да направимо партнерства са оним институцијама које су нам у последњих неколико деценија узимале најбоље људе, и уместо да гледамо како нам, један по један, одлазе најбољи, да нашим експертима који раде у Силицијумској долини, у „Мајкрософту”, у „Хјулит Пакарду”, на МИТ-у, омогућимо да са таквим институцијама раде из Србије.

Да ли је то реално?

Пред нама је велики рат за таленте, поред Америке, средства за науку и технологију повећавају и Европа и Русија (са којом довршавамо сличан научни споразум), Кина... Ми можемо или да пасивно посматрамо како њихова одлучност за резултат има велики напад на наше ограничене људске ресурсе, или да кренемо одважно, попут нација као што су на пример Ирска, Сингапур или неке друге, не баш многољудне земље које су успеле да се изборе за свој простор у великом светском научном и технолошком поретку.

То је апсолутно могуће, и први контакти овде, наша тек усвојена стратегија научног и технолошког развоја и чињеница да смо са Европском инвестиционом банком успели да потпишемо уговор о донирању 200 милиона евра, што ће подразумевати скоро пола милијарде евра у научну и технолошку област, не пролази незапажено и овде у Америци.

На нама је да у контактима са свим партнерима, Европом, Америком, Русијом, Кином и другима, будемо учесници у одлучивању о научној и технолошкој будућности света, и да се идеје које ће усмеравати свет у једном мери производе и у Србији. То је могуће.

Треба имати у виду и да код америчких партнера постоји интерес да нека истраживања спроведу на економичнији начин, јер неки експерименти код нас могу да се обаве много јефтиније. Ми, уосталом, имамо научни потенцијал за то. Подсетио бих да је Томпсон-Ројтерс прошле године Србију прогласио „научном звездом у успону”.

Милан Мишић