Невиђено или већ виђено

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. августа – Најбржи начин за окончање рата је – премештање вести о њему с првог на последње место телевизијског дневника. Та горка шала комичара Милтона Барла, пласирана у време Вијетнамског рата, актуелна је и сада док се нижу светске оружане драме – сматрању поједини овдашњи аналитичари.

На америчкој телевизији је, приметио је "Њујорк тајмсов" коментатор Френк Рич, знатно сужен простор за збивања на ирачком фронту – за 60 одсто је мањи него на почетку тамошњег рата – иако се у њему још масовно гине. Потискују га публицитет који се даје новом рату – између Израела и Хезболаха – па и неизвесност око оперисаног Фидела Кастра, инцидент Мела Гибсона…

Новим вестима се, наравно, у медијима даје предност над "старим", али је питање шта је критеријум за такву диференцијацију. Криза између Израелаца и Арапа је, на пример, старија од интервенција Американаца у Ираку.

Неугодно за гледање

Међутим, оцењује Рич, Американци сада желе да се што пре заврши рат у Ираку, па им телевизије излазе у сусрет – смањујући извештаје о тамошњим ломовима. Лето није за такве непријатности – покушао је да објасни водитељ телевизије Фокс, али Рич тврди да је реч о нечему другом – да Американци не воле да гледају како губе, без обзира на то које је годишње доба.

Уједно се овде повела полемика о томе – да ли је ово што се сада дешава по свету – невиђено или у приличној мери већ виђено. За неке је сукоб Израела и Хезболаха само нова епизода готово 60-годишњег ватреног обрачунавања на том подручју. Присталице "већ виђеног" оспоравају и прогнозе да то поприште представља увод у трећи светски рат, подсећајући да одавно постоје предвиђања како ће такав "Армагедон" настати на Блиском истоку, али да се репризира – локално страдање уз глобална интересна разврставања и бескрајно дебатовање.

Уредник магазина "Форин полиси" Дејвид Боско је пак недавно нашао за сходно да упозори како "мали насилни акт" може да доведе до глобалног рата и за то као пример навео сарајевски атентат 1914. године, у којем је "српски националиста" Гаврило Принцип усмртио аустријског престолонаследника Франца Фердинанда, да би потом почео Први светски рат. Овако поједностављена тумачења историје овде су прилично честа, али се чују и гласови који их оспоравају.

Војни историчар Џон Киган тврди тако да се садашња криза на Блиском истоку не може поредити са узроцима Првог светског рата, много сложенијим од "малог насилног акта", каквим се сада види Хезболахово киднаповање два израелска војника. Ондашњи велики сукоб био је, каже овај специјалиста, заснован на великим европским међудржавним савезима, уговорима о узајамној помоћи, док таквих асоцијација сада нема на Блиском истоку, упркос чињеницама да је Америка уз Израел, а да су Сирија и Иран на страни Хезболаха. А сада нема, додаје, ни груписања великих сила једних против других…

Садашњост и прошлост пореди, такође у "Вашингтон посту", и глобалистички ветеран Хенри Кисинџер. Он као главну опасност по стабилност Блиског истока види нуклеаризацију теократије у Ирану, па препоручује Уједињеним нацијама да не понове својевремену неодлучност Лиге народа поводом Мусолинијеве инвазије (1935) на Етиопију, од које се та организација "није никад опоравила", да би се и распала после Другог светског рата, који није успела да спречи.

Поједини стратези сматрају да би сада Вашингтон према Ирану требало да поступи као седамдесетих према Кини, када је дошло до нормализације односа између две силе. Кисинџер, који је допринео тој хармонизацији с Пекингом, каже да нема услова за такву репризу с Техераном.   

Од Кине су нас тада делиле многе разлике, каже, али су оне потиснуте зарад заједничког циља да се "спрече хегемонистичке аспирације" тадашњег СССР-а. Иран се, оцењује, понаша сасвим другачије, тако да нема приближавања у стратешким погледима између њега и Вашингтона. Кисинџер не каже, али је битна одредница за односе Вашингтона и Техерана то што немају – заједничког непријатеља, док највећу опасност по себе и даље виде – један у другом.

Други приступ

Како треба Израел да поступа у најновијем сукобу – питање је на које се овде чују најразличитији одговори, али махом у оквирима истрајне бескомпромисности са што мање "колатералне штете". Николас Кристоф, коментатор водећег њујоршког листа, сугерише Тел Авиву да понајвише треба да следи – поступке Шпаније у третирању гериле ЕТА која тежи отцепљењу Баскије. Мадрид, подсећа, није послао трупе у Баскију нити бомбардовао упоришта ЕТА у Француској, него је тој својој провинцији дао аутономију. Изјаловило се, додуше, очекивање да ће демократија сузбити баскијски тероризам, али је бар остала јака нада да је мир могућан. 

У међувремену, овдашњи хроничари подсећају на сличности и разлике између ирачког и израелско-хезболашког бојишта. Сличност је у томе што су и Вашингтон и Тел Авив у акције кренули да би "одговорили на тероризам". Америка је обећавала и да ће Ирак постати "расадник демократије по целом Блиском истоку", али су се испоставила драстична одступања од те најаве – либанску крхку демократију сада угрожавају и хезболашко јачање изван система и војне акције Израела, који такође важи за демократску земљу.

Та околност доводи у питање и глобалну формулу да демократске земље – мада се тврди да држава Израел делује само против нерегуларне милиције – не ратују међусобно. Нарушавање овог обрасца спада у "још невиђено".

--------------------------------------------------------------------------

Жртве на обе стране

ТЕЛ АВИВ, БЕЈРУТ – Израелски борбени авиони бомбардовали су јуче циљеве широм Либана, док су копнене снаге настојале да продру дубље на југ те земље. Израелска армија је саопштила да је убијено 20 припадника шиитског Хезболаха у последњих 48 сати, а арапски медији извештавају о погибији најмање тројице израелских војника, крај пограничног либанског места Ајта ал Шаб, где се сатима воде жестоке борбе.

Израел је нагомилао 20.000 војника на граници с Либаном, и појачава копнену офанзиву, у настојању да нанесе што тежи пораз Хезболаху, што је могуће брже. Убиство десетина либанских цивила у бомбардовању пограничног села Кана у јужном Либану у недељу означило је неповољну дипломатску прекретницу против Израела, рекла је јуче министар спољних послова Ципи Ливни. После догађаја у Кани, смањена је могућност Израела за политичко маневрисање, као и европска подршка за војне операције на тлу Либана, оценила је она и нагласила да се та промена огледа првенствено у " проблематичном ставу" Француске и Русије према јеврејској држави. Ипак упркос потресним сликама цивилних жртава које стижу из Кане, док се и даље извлаче тела погинуле деце и жена из рушевина, Ливни сматра да је важно не одустати од циљева – да контролу над либанским југом преузме либанска армија у сарадњи с међународним снагама и да се Хезболах разоружа.
(Танјуг)

--------------------------------------------------------------------------

Спор у Европској унији

БРИСЕЛ – Велика Британија, Немачка и Чешка одбиле су да се прикључе осталим чланицама ЕУ које су се заложиле за хитан прекид ватре између Израела и либанског Хезболаха. На хитном састанку министара иностраних послова ЕУ у Бриселу три земље су понудиле алтернативну формулацију у којој се тражи "прекид непријатељстава", али се не наводи временска одредница.

Оригинални нацрт документа ЕУ, који је припремила Финска као председавајући ЕУ, указује на то да избегавање да се спрече цивилне жртве у Либану "представља озбиљно кршење међународног хуманитарног права". На инсистирање Велике Британије, Немачке и Чешке тај став је сведен на апел свим странама да "учине све што је у њиховој моћи да заштите становништво, као и да се уздрже од акција које би представљале кршење међународног права".
(Танјуг)