Не само Титове дворске љубави

Дворски комплекс на Дедињу обухвата 130 хектара у целини, што је у једној земљи исцепканих поседа, као што је Србија, импозантна заокруженост. Додајмо величини простора и положај, па ће се с правом прихватити оцена да је дом Карађорђевића на географски и историјски стратешком месту. Наиме, дворови се налазе на крају онога што се назива „Београдска ведута“ – то је линија гребена главног града, која почиње од Калемегдана, пружа се Кнез Михајловом, наставља Теразијама, па преко врачарског платоа пење се на дедињски брег. Тако да су Калемегдан и дворови Карађорђевића две упоришне тачке историје, а у географском погледу капије Војводине и Шумадије. Што би се рекло, знали су где треба да се скуће.

На капији дочекује строг жандарм – он је омаж традицији. Жандармерија је и у време Краљевине чувала двор. И прва зграда, фронтално капији, је жандармеријска стражара. Иза је већа стражара гарде. Она је данас празна.

Док се стазом спуштамо ка Белом двору, прате нас терасе нових богаташа, који су подигли своје виле у Лисичјем потоку, не жалећи папрену цену квадратног метра плаца. Поглед на дворски парк, утростручио је вредност земљишта. Природно, ко хоће да удише дворски ваздух – треба да плати.

Кована ограда са грбовима није оригинално дворска, премештена је из центра града. Опасивала је Скупштину. Са десне стране, педесетак метара у шуми, је гроб Титове ратне љубави Даворјанке Пауновић. Неко је ставио на гробну плочу црвену ружу. Умрла је званично од туберкулозе, а дворски шапати, по природи непоуздани, кажу да је смрт „страствене Пожаревљанке“ и даље мистериозна. По дворској легенди,  у близини је сахрањен и маршалов верни пас Тигар. И њега је Тито волео. Имао је широко срце.

Обилазак почињемо од споредних зграда. Такозвана Сламната кућа је приземна, по свему обична, осим по дебелом крову од трске. Унутра се издвајају високи, грубо обрађени камини од камена. Зграда је подигнута за краљево надгледање радова. Користили су је принчеви као школу, а потом краљица Марија за свој атеље. Од краљичиних радова, чува се само скулптура у бронзи, „Витез у контемплацији“. Урађена је после убиства њеног мужа у Марсеју.

Поред куће с кровом од трске је “Рекреациони центар“грађевина од стакла и црвене опеке, подигнута у време Титовог владања. Замишљена као СПА центар, нема података да је радила. Можда би неки скривени сведок могао да исприча, да ли су у овај Титов спа-план биле укључене и његове масерке са ВМА, које су биле више од службеница.

Кухиња је, такође, издвојена зграда. Удаљена је 90 метара од Краљевског двора. Прошли смо тунелом којим се допрема спремљена храна у Двор. Тунел је кос, обложен белим плочицама. Са стране су неколика врата од магацина. Кроз дрвена врата, која су под шифром, из тунела се улази у још једну кухињу. Ту се јела сервирају.

Осим ових техничких зграда, у парку је и уметничко дело Мештровића „Повијест Хрвата“, смештена у вртни павиљон. Рафинирано здање, са седећом скулптуром.

У Белом двору се пењемо на спрат. Испред улаза у женски апартман Рембрантов „Човек са флаутом“. Највреднија слика, најављује значајно место. Спаваћа соба женског апартмана је скромна, кревет нема балдахин. Делује хладњикаво. Кроз позлаћени салон се пролази до купатила. Пространо је. Санитарије у купатилу су у боји лаванде. Шоља, биде, када, лавабои. Чаробна боја, мекана и густа. Окренули смо славину на оригиналној туш батерији – ради. Са звуком воде су дошле и слике... Ах, тако је дивно кад се славине не мењају преко 70 година. И кад раде.

Партизани из Шесте личке, који су први ушли у Двор, причали су нам да су Немци оставили „све под конац“. Под Титом је комплекс добро одржаван. Али, било је и оштећења: бајонетом угребана петокрака у стуб од оникса, премалани краљевски грбови у Соби шапата, три рупе од пиштољског метка на фрески Христа пантократора у Дворској капели, једна рупа је посред чела, у правоверном бесу исечена је и икона Христа, а по лоповској навици поднебља и црвеног система, однет је оригинал Богородице охридске, који је замењен копијом на шпер плочи. Боравак екс председника Милошевића, оставио је трага у варварској уградњи клима уређаја. У НАТО бомбардовању је поломљен прозор библиотеке, који је исекао у парчиће венецијански констелацијски глобус који приказује сазвежђа и хороскопске знаке, из 17. века.

И то би било све. О Двору се водило рачуна. Питорескни председник Југославије Милан Панић, био је забезекнут када је видео да војници из Гарде, који чувају комплекс, редовно гланцају Титове чизме!? И мењају уље у маршаловом пулману.

Акустика примаћег салона у Краљевском двору је оперска. Глас се појачава кад се стане у „акустичку тачку“, као да се, тада, укључи микрофон. Стаклени зид терасе, отвара салон према шуми Топчидера, а виде се и степенасти солитери Новог Београда. Из углова гледају бисте богиње Хере, заштитнице брака, и мадам Ди Бари, љубавнице Луја XV! Шта је дворски укус хтео овим статуама да каже? Да су и љубавнице у Хериној служби? Ко зна! Сваки двор има своје рецепте за брачну срећу.

Вредне су две шкриње за спрему, из 15. века, које је поклонио Виктор Емануел, италијански краљ, за свадбу Александра и Марије Карађорђевић. У шкрињама би се човек могао сакрити. Са унутрашње стране поклопца, насликани су младенци. Младожења је у ренесансом оделу племића. А на младиној шкрињи је она, млада, Мадалена Фрескобалди. Само без одела. Клот натурално. У пози ботичелијевске Венере. Да се, ваљда зна, да нема лажи нема преваре. 

Сутерен је најинтимнији део двора. Руски емигранти, Краснов и Лукомски, декорисали су га у духу своје носталгије за Русијом. Ниски сводови су украшени мотивима из Жар птице и Шехерезаде, балета који је играла трупа Дјагиљева. Сводови приказују сценографију руског балета. Сутерен је прављен по узору на Теремни дворац у Кремљу. У ниши је гарнитура за поверљиве разговоре. Вертикална фонтаница са пет „чаша“ је звучна маска. Када владар хоће да га послуга не прислушкује, окрене кључ у зиду – и фонтана зажубори. Тајне, онда, нестане у жубору.

Ненад Новак Стефановић