Ne samo Titove dvorske ljubavi

Dvorski kompleks na Dedinju obuhvata 130 hektara u celini, što je u jednoj zemlji iscepkanih poseda, kao što je Srbija, impozantna zaokruženost. Dodajmo veličini prostora i položaj, pa će se s pravom prihvatiti ocena da je dom Karađorđevića na geografski i istorijski strateškom mestu. Naime, dvorovi se nalaze na kraju onoga što se naziva „Beogradska veduta“ – to je linija grebena glavnog grada, koja počinje od Kalemegdana, pruža se Knez Mihajlovom, nastavlja Terazijama, pa preko vračarskog platoa penje se na dedinjski breg. Tako da su Kalemegdan i dvorovi Karađorđevića dve uporišne tačke istorije, a u geografskom pogledu kapije Vojvodine i Šumadije. Što bi se reklo, znali su gde treba da se skuće.

Na kapiji dočekuje strog žandarm – on je omaž tradiciji. Žandarmerija je i u vreme Kraljevine čuvala dvor. I prva zgrada, frontalno kapiji, je žandarmerijska stražara. Iza je veća stražara garde. Ona je danas prazna.

Dok se stazom spuštamo ka Belom dvoru, prate nas terase novih bogataša, koji su podigli svoje vile u Lisičjem potoku, ne žaleći paprenu cenu kvadratnog metra placa. Pogled na dvorski park, utrostručio je vrednost zemljišta. Prirodno, ko hoće da udiše dvorski vazduh – treba da plati.

Kovana ograda sa grbovima nije originalno dvorska, premeštena je iz centra grada. Opasivala je Skupštinu. Sa desne strane, pedesetak metara u šumi, je grob Titove ratne ljubavi Davorjanke Paunović. Neko je stavio na grobnu ploču crvenu ružu. Umrla je zvanično od tuberkuloze, a dvorski šapati, po prirodi nepouzdani, kažu da je smrt „strastvene Požarevljanke“ i dalje misteriozna. Po dvorskoj legendi,  u blizini je sahranjen i maršalov verni pas Tigar. I njega je Tito voleo. Imao je široko srce.

Obilazak počinjemo od sporednih zgrada. Takozvana Slamnata kuća je prizemna, po svemu obična, osim po debelom krovu od trske. Unutra se izdvajaju visoki, grubo obrađeni kamini od kamena. Zgrada je podignuta za kraljevo nadgledanje radova. Koristili su je prinčevi kao školu, a potom kraljica Marija za svoj atelje. Od kraljičinih radova, čuva se samo skulptura u bronzi, „Vitez u kontemplaciji“. Urađena je posle ubistva njenog muža u Marseju.

Pored kuće s krovom od trske je “Rekreacioni centar“građevina od stakla i crvene opeke, podignuta u vreme Titovog vladanja. Zamišljena kao SPA centar, nema podataka da je radila. Možda bi neki skriveni svedok mogao da ispriča, da li su u ovaj Titov spa-plan bile uključene i njegove maserke sa VMA, koje su bile više od službenica.

Kuhinja je, takođe, izdvojena zgrada. Udaljena je 90 metara od Kraljevskog dvora. Prošli smo tunelom kojim se doprema spremljena hrana u Dvor. Tunel je kos, obložen belim pločicama. Sa strane su nekolika vrata od magacina. Kroz drvena vrata, koja su pod šifrom, iz tunela se ulazi u još jednu kuhinju. Tu se jela serviraju.

Osim ovih tehničkih zgrada, u parku je i umetničko delo Meštrovića „Povijest Hrvata“, smeštena u vrtni paviljon. Rafinirano zdanje, sa sedećom skulpturom.

U Belom dvoru se penjemo na sprat. Ispred ulaza u ženski apartman Rembrantov „Čovek sa flautom“. Najvrednija slika, najavljuje značajno mesto. Spavaća soba ženskog apartmana je skromna, krevet nema baldahin. Deluje hladnjikavo. Kroz pozlaćeni salon se prolazi do kupatila. Prostrano je. Sanitarije u kupatilu su u boji lavande. Šolja, bide, kada, lavaboi. Čarobna boja, mekana i gusta. Okrenuli smo slavinu na originalnoj tuš bateriji – radi. Sa zvukom vode su došle i slike... Ah, tako je divno kad se slavine ne menjaju preko 70 godina. I kad rade.

Partizani iz Šeste ličke, koji su prvi ušli u Dvor, pričali su nam da su Nemci ostavili „sve pod konac“. Pod Titom je kompleks dobro održavan. Ali, bilo je i oštećenja: bajonetom ugrebana petokraka u stub od oniksa, premalani kraljevski grbovi u Sobi šapata, tri rupe od pištoljskog metka na freski Hrista pantokratora u Dvorskoj kapeli, jedna rupa je posred čela, u pravovernom besu isečena je i ikona Hrista, a po lopovskoj navici podneblja i crvenog sistema, odnet je original Bogorodice ohridske, koji je zamenjen kopijom na šper ploči. Boravak eks predsednika Miloševića, ostavio je traga u varvarskoj ugradnji klima uređaja. U NATO bombardovanju je polomljen prozor biblioteke, koji je isekao u parčiće venecijanski konstelacijski globus koji prikazuje sazvežđa i horoskopske znake, iz 17. veka.

I to bi bilo sve. O Dvoru se vodilo računa. Pitoreskni predsednik Jugoslavije Milan Panić, bio je zabezeknut kada je video da vojnici iz Garde, koji čuvaju kompleks, redovno glancaju Titove čizme!? I menjaju ulje u maršalovom pulmanu.

Akustika primaćeg salona u Kraljevskom dvoru je operska. Glas se pojačava kad se stane u „akustičku tačku“, kao da se, tada, uključi mikrofon. Stakleni zid terase, otvara salon prema šumi Topčidera, a vide se i stepenasti soliteri Novog Beograda. Iz uglova gledaju biste boginje Here, zaštitnice braka, i madam Di Bari, ljubavnice Luja XV! Šta je dvorski ukus hteo ovim statuama da kaže? Da su i ljubavnice u Herinoj službi? Ko zna! Svaki dvor ima svoje recepte za bračnu sreću.

Vredne su dve škrinje za spremu, iz 15. veka, koje je poklonio Viktor Emanuel, italijanski kralj, za svadbu Aleksandra i Marije Karađorđević. U škrinjama bi se čovek mogao sakriti. Sa unutrašnje strane poklopca, naslikani su mladenci. Mladoženja je u renesansom odelu plemića. A na mladinoj škrinji je ona, mlada, Madalena Freskobaldi. Samo bez odela. Klot naturalno. U pozi botičelijevske Venere. Da se, valjda zna, da nema laži nema prevare. 

Suteren je najintimniji deo dvora. Ruski emigranti, Krasnov i Lukomski, dekorisali su ga u duhu svoje nostalgije za Rusijom. Niski svodovi su ukrašeni motivima iz Žar ptice i Šeherezade, baleta koji je igrala trupa Djagiljeva. Svodovi prikazuju scenografiju ruskog baleta. Suteren je pravljen po uzoru na Teremni dvorac u Kremlju. U niši je garnitura za poverljive razgovore. Vertikalna fontanica sa pet „čaša“ je zvučna maska. Kada vladar hoće da ga posluga ne prisluškuje, okrene ključ u zidu – i fontana zažubori. Tajne, onda, nestane u žuboru.

Nenad Novak Stefanović