Грчки војни пилоти одбили да лете

Од нашег дописника

Атина, 27. априла – Десетине грчких војни пилота су објавиле штрајк! Прецизније, саопштили су да се лоше осећају, да имају психичке и физичке сметње и да зато одбијају да полете на редовне тренинге. С обзиром на то да је људима у униформи забрањена свака отворена форма штрајка, на овај начин они су свом министру и влади ставили до знања да протестују због нових пореских мера које ће се од сада односити и на њихове зараде.

Министар одбране Евангелос Венизелос оштро је осудио понашање војних пилота и поручио да је „тужно што управо они који се сматрају заштитницима грчког неба, сународницима стављају до знања да то за њих није питање части и отаџбинског дуга већ да је у позадини свега обична, економске корист”.

Штрајкови осталих структура су, зато, уобичајена појава и форма протеста против владиних рестриктивних мера које подразумевају кресање потрошње и примања у јавном сектору, замрзавање и смањење пензија и доследно наплаћивање пореза. Данас је Атина, по ко зна који пут у последњем месецу, у саобраћајном колапсу. Од 11 до 17 часова заустављен је комплетан јавни транспорт. На улицама су стотине штрајкача, а слично ће бити и наредних празничних дана јер се талас обустава рада наставља. Слично је и у Солуну. Блокирана је и пирејска лука у којој су због штрајка остали усидрени сви бродови и на стотине путника којима је ово основни превоз до острва.

Према последњим испитивањима јавног мњења, већина Грка има негативан став према последњој одлуци владе да због безизлазне ситуације затражи активирање финансијске помоћи ЕУ и ММФ. Утолико пре што је јасно да се наставља „пијаца” око услова под којима ће Грчкој бити одобрени ти кредити од 45 милијарди евра који их, нажалост, неће извући из проблема и дужничке кризе.(/slika2)

Јавност је до детаља упозната са реакцијама појединих европских лидера, посебно немачке канцеларке, и отуда не без разлога и незадовољство због одлуке премијера Папандреуа да затражи кредите. У суштини, гледајући на штрајкове који трају већ месецима и ове последње реакције јавности, стиче се утисак да Грци још увек до краја не схватају у колико су великом проблему, и – колико су дужни. Да поједностављују проблем и, како рече једна комшиница, „ми смо свету поклонили демократију и културу, па, ваљда, и они нама треба нешто да дају!”

Дакле, 60,9 одсто анкетираних сматрају да је одлука владе погрешна јер ће оштре мере штедње којих ће Грчка стриктно морати да се придржава ако узме кредите негативно утицати на стандард нације, што ће довести до социјалног незадовољства и немира. Још је више оних, а таквих је 70,2 одсто, који су посебно незадовољни што је у целој причи помоћ затражена од ММФ-а. Међутим, Грчка не може да чека јер је 19. мај близу и тада мора да отплати првих девет милијарди евра.

„Сада, или никада! Сада доносимо судбоносне одлуке за које сносимо одговорност. Нема времена за одлагање, за ленствовање, али изнад свега за успех су нам потребни су заједнички напори”, поручио је са скупштинске говорнице премијер Папандреу.

Премијер је поручио да ће социјалистичка влада наставити са неопходним променама и да их евентуална политичка цена коју за то могу да плате неће зауставити у покушајима да земљу извуку из кризе.

Да би се бар дефицит у буџету смањио за готово десет процената и довео на европски стандард, потребно је да се, пре свега, постигне кредибилитет грчког фискалног стабилизационог програма и реши како попунити средњорочну финансијску пукотину. Многе фазе у тим програмима још нису до краја разрађене јер подразумевају стезање каиша у сфери која ће неминовно довести до социјалног незадовољства.

Данашњом одлуком сукцесивно ће се затворити стотине државних агенција и организација и њихов број, како је рекао грчки премијер, свести на разумну меру. Такође, и свако министарство ће се у својој области одрећи неких пратећих структура, а то ће, неминовно, довести до нових отпуштања.

„Преговори су у току и верујемо да ћемо до 19. маја имати у рукама кредите који ће нам помоћи да стабилизујемо ситуацију”, изјавио је данас у парламенту министар финансија Папаконстантину.

Јасмина Павловић-Стаменић