Чекају нас болне одлуке

Србија мора, после прошлогодишњег економског пада од скоро три одсто, да се поново врати на старе стопе раста од пет до шест процената годишње али то не може да учини са старом развојном стратегијом. Ово је јуче на округлом столу „Куда иде конкурентност Србије” који је организовао ФЕФА факултет истакао професор Јуриј Бајец, економски саветник премијера.

– Радећи на посткризном развојном моделу проценили смо да је годишњи раст од пет-шест одсто могућ у периоду од 2011. до 2020. године, али услови који су неопходни да би се то остварило нису популарни и политички су болни. Али, сигуран сам да другачије не може и да ће политичка елита морати да направи „салто мортале”. Морамо више да инвестирамо, а не да трошимо, да се окренемо извозу а не увозу, да завршимо реструктурирање привреде и осврнемо се прерађивачкој индустрији и пољопривреди. Јавна потрошња мора да буде мања, а јавне инвестиције веће – објаснио је Бајец и додао да ће најважније бити да власт све то разуме.

Професор Горан Питић, председник Савета ФЕФА факултета, истакао је да држава мора да се одриче интервенционизма, да се окрене тржишној економији и да се повуче из редистрибуције капитала привреди. Улога владе је да буде партнер, а не да смета, додаје он. Тако би се, оцењује Питић, повећала конкурентност наше земље, јер је Србија на 93. месту од укупно 133 земаља по нивоу конкурентности.

Драгољуб Вукадиновић, као потпредседник Националног савета за конкурентност зна да се атрактивност земље повећава са повећањем производње и инвестиција. Као привредник, односно председник „Металца” из Горњег Милановца, Вукадиновић је песимиста.

– Немамо капацитета да извозимо више него што увозимо. Код нас нема правне сигурности, док је макроекономска ситуација нестабилна. Како неко може да направи успешан бизнис план у ситуацији када динар годишње падне за 10 одсто, а инфлација расте. Кад је 30 одсто посла у зони сиве економије, а корупција и криминал су такође присутни онда је тешко бити оптимиста – казао је Вукадиновић.

Професор Драган Ђуричин, председник Савеза економиста, истакао је како је отежавајућа околност за побољшање конкурентности неравнотежа у структури радне снаге. Док у државној служби има превише запослених у приватном сектору их има мало, а у пољопривреди их уопште нема, објашњава Ђуричин.

Небојша Савић, професор ФЕФА факултета, каже да Србија мора да раскине са наслеђеним компаративним предностима из прошлости и да се окрене креирању нових потенцијала. Са њим се сагласио и Горан Петковић, државни секретар у Министарству економије. И поред чињенице што неки привредници страхују јер је удео индустријске производње у ономе што стварамо, односно бруто домаћем производу испод 20 одсто, Петковић не мисли да је то лоше јер се „цео свет, на пример, одриче металске и тешке индустрије”.

Поједини привредници, међутим, не мисле тако. Топлица Спасојевић, власник ИТМ групе, истиче како је важно формирати фонд за обнову индустрије. Са Спасојевићем се слаже и Бранислав Грујић, власник компаније ПСП „Фарман” који је још једном поновио да ће искусни менаџери помоћи да се поново покрене производња у неким неразвијеним подручјима.

Слободан Вучићевић, председник Српске асоцијације менаџера, заговорник је става да нас не убија конкуренција, већ се убијамо сами. Као пример неажурности државне бирократије, овај привредник навео је како му је требало шест месеци да добије дозволу за постављање марине на Сребрном језеру, пројекту у који је уложио 10 милиона евра.

А. Николић