Саслушавање „банкстера”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 28. априла – Стални поткомитет за истраге америчког Сената био је јуче поприште несвакидашњег спектакла у којем су се сударила две силе данашње Америке, финансијска индустрија и политика. Оно што је показало једанаестосатно унакрсно сучељавање сенатора и челника банке Голдман Сакс, највеће инвестиционе банке, јесте да су Волстрит и Вашингтон, како је то формулисану у једном овдашњем извештају, „две различите планете”.

Повод за „унакрсно испитивање” првог човека банке Голдман Сакс Лојда Блекфејна и шесторице његових сарадника било је формално подношење тужбе против ове 141 годину старе фирме од стране државне комисије за берзански надзор (Сикјуритис енд иксченџ комишн – СЕК) због „обмањивања и варања клијената”. СЕК тврди да је на почетку финансијске кризе, која се потом претворила и у глобалну економску драму, Голдман Сакс клијенте обмањивао тако што им је продавао „синтетичке обвезнице” које су биле тако компоноване да пропадну, а инвеститори изгубе новац. На другој страни, један други клијент, који је заиграо управо на то да ће те обвезнице, због пропасти тржишта хипотекарних кредита за некретнине, изгубити вредност, зарадио је „тону пара”.

Другим речима, Голдман Сакс је лоше инвестиционе пакете продавао као првокласне, не предочавајући при том клијентима битне чињенице о томе шта је у њима.

Сенатори због тога јуче нису били нимало милостиви према банкарима. Веома често, оно што су продавали упоређивано је са материјом чији назив није штампу, али је, пошто енглески за то има много више синонима него српски, било недвосмислено на шта се мисли.

Голдманови банкари, који су због оваквих и сличних послова добили милионске бонусе, били су веома арогантни у сучељавању са конгресменима. Тврдили су да нису радили ништа незаконито и да су клијентима предочавали оно што су морали. Али за оптужбе да је све то био драстичан конфликт интереса, нису имали противаргументе.

Врсту пословања која је на оптуженичкој клупи они називају „менаџментом ризика”, док је за сенаторе то није било ништа друго него „паковање карата”.

Није због тога изненађење што је овим поводом у оптицај враћена реч скована у сличним околностима, приликом рашчишћавања претходне велике кризе, оне са почетка тридесетих година прошлог века. Та реч је „банкстер”, настала комбинацијом „банкара” и „гангстера”

Милости нису имали чак ни њихови пријатељи, републикански сенатори. „Не знам да је Голдман Сакс урадио нешто против закона, али немам сумњи да то није било у складу са етиком”, оцена је сенатора Џона Мекејна, председничког кандидата на изборима 2008.

Сенатско саслушање је показало како у ствари функционише „казино Волстрита” и рекло би се да је ишло у прилог иницијативи већине у Конгресу да се донесе закон који ће унети нову, строжу регулативу финансијске индустрије. Предлог закона је већ ушао у процедуру и има сигнала да би републиканци могли да му, уз усвајање неких њихових идеја, пруже подршку.

За закон протеклих дана на турнеји по „мејнстриту” – овдашња реч за реалну економију и грађане Америке – агитује и председник Обама, који банкарима поручује да од нове регулативе не треба да страхују, осим ако им није намера „да варају људе”.

М. Мишић